Cjene u Njemačkoj eksplodirale

 

Energija u Njemačkoj je 2021. poskupjela kao nikada do sada.

A cjene i dalje rastu.

Potrošači i privreda trpe veliko opterećenje. Nakon pada ekonomskih aktivnosti početkom pandemije usledila je velika potražnja za energentima.

Cjene struje, gasa i lož-ulja u Nemačkoj bukvalno su eksplodirale. U roku od nekoliko meseci umnogostručila se veleprodajna cena gasa popevši se na istorijski maksimum. Uzrok su pored povećane potražnje i nenapunjena skladišta gasa u zemljama koji su potrošači ali i smanjene isporuke pojedinih zemalja koje proizvode gas. Tu su i skupi emisioni sertifikati, piše DW.

Nemački Savezni zavod za ekonomiju i kontrolu izvoza meri cene. Portal za zaštitu potrošača Verivoks navodi da su se cjene od početka 2021. utrostručile. A na kratkoročnom tržištu gasa tokom godine su se cene zemnog gasa više nego usedmostručile. Megavat-sat trenutno košta 150 evra. A dugogodišnji prosek cene je bio između 10 i 25 evra.

Gas tokom godine poskupeo 50 odsto

Verivoks tvrdi da su troškovi jednog prosečnog domaćinstva koje troši oko 20.000 kilovat-sati godišnje u 2021. bili prosečno 1704 evra. A početkom godine iznosili su 1.162 evra. To je rast cene od 47 odsto. „U 2022. će početi da deluju faktori koji dodatno povećavaju cjene“, kaže stručnjak za energiju Torsten Štork.

Osim veleprodajnih cjena, očekuje se rast nameta na emisiju ugljen-dioksida upotrebom fosilnih goriva i to već od januara, sa 25 na 30 evra po toni. Štork kaže da to sve snabdevače gasom prisiljava da povećaju cjene, i to značajno. Prema istraživanju Verivoksa 515 od 700 firmi koje se bave snabdevanjem gasom najavile su da će u februaru povećati cjene u proseku za 23,1 odsto. Pri godišnjoj potrošnji od 20.000 kilovatsati, to će značiti godišnje povećanje troškova za 339 evra.

Lož-ulje skuplje 41 odsto

Slično su se razvijale cjene u slučaju lož-ulja. Sto litara je pre godinu dana koštalo prosečno 49 evra neto. U decembru je cjena bila 69 evra – to je plus od 41 odsto. „Cjena lož-ulja u suštini prati razvoj međunarodne cene nafte. Početkom pandemije ona je pala na istorijski minimum. Trenutno su cjene lož-ulja veće nego pre krize“, kaže stručnjak za energetska pitanja Štork.

Cjene električne energije porasle 18 odsto

Prosečna cjena struje je od januara do septembra prošle godine porasla za 18,4 odsto. Prosečno domaćinstvo sa godišnjom potrošnjom od 4.000 kilovat-sati za to je početkom godine moralo da planira 1.171 evra, a u decembru je cjena bila 1.386 evra. Time je računa za struju za privatne potrošače povećan za 215 evra godišnje.

Verivoks konstatuje da do sada nije postojala takva dinamika cjena na godišnjem nivou. Prema istraživanju, između jula i novembra, cjena električne energije za potrošače pet puta je obarala istorijske rekorde. A na tržištima za kratkoročne kupovine već se barata cenom od 325 evra. Do sada se višegodišnji prosek cjene kretao između 35 i 55 evra.

Na početku nove godine, namet na kilovat-sat za finansiranje obnovljive energije pao je sa 6,5 na 3,7 cenata. To bi prosečno domaćinstvo rasteretilo na godišnjem nivou za 133 evra. Ali u isto vreme su porasli transportni troškovi na električnoj mreži na nivou cele zemlje za oko četiri odsto, dostižući još jednu rekordnu visinu. Čak 280 od 800 lokalnih snabdevača električnom energijom najavili su porast cena za februar 2022. prosečno za 7,6 procenata. Godišnje to opterećuje novčanik potrošača sa 100 evra više.

Porezi i nameti takođe utiču na cjene

Trebalo bi uzeti u obzir da se konačna cjena u Nemačkoj formira i na osnovu poreza i raznih nameta. Nabavna cjena struje i marža sačinjavaju svega jednu četvrtinu cjene. Dakle, najveći negativni uticaj na razvoj cene električne energije ima država sa svojim nametima. Kod gasa je to nešto drukčije, jer produkcioni i pogonski troškovi bivaju do 49 odsto ugrađeni u cenu. A u lož-ulju je to 59 odsto.

Jeftini snabdevači zaustavljaju isporuku

Snabdevači koji su imali politiku niskih cjena zapali su jedan za drugim u finansijske teškoće, jer njihove niske tarife koje su ugovorno nudili nisu mogle da pokriju sve veće dobavljačke cene. Mnogi su proglasili insolventnost, jer nemaju dugoročne ugovore sa velikim proizvođačima energije.

Potrošači čiji je snabdevač insolventan počinju da dobijaju energente od gradskih mreža, ali po nepovoljnoj tarifi za nove mušterije. Na primer, kelnski veliki energetski koncern „Rajnenerdži“ od početka godine nudi struju za nove mušterije po cjeni od 72,8 centi po kilovat-satu umesto 30,76 centi. Ovi veliki snabdevači retko dozvoljavaju da se promeni tarifa, kao što je to bilo moguće ranije. Od 5. januara nove mušterije ponovo mogu da biraju između nekoliko tarifa, ali najjeftinija je i dalje 40 odsto skuplja od one koju imaju stare mušterije.

Veće cjene i za industriju

Mnoge industrijske firme, velike i male imaju isti problem. Hiljade njih se nisu osigurale dugoročnim ugovorima, kako navodi list „Handelsblat“, a kod nekih od njih, isto kao kod privatnih mušterija, snabdevači su insolventni i ne isporučuju više gas.

U listu „Handelsblat“ navodi se i izjava vlasnika jedne veće private firme iz Severne Rajne – Vestfalije: “Rast cjena je bio već u trećem kvartalu tako drastičan, da smo mislili da će uskoro početi da padaju”.

Ovaj preduzetnik iz oblasti mašinogradnje, koji kao i mnogi drugi, želi da ostane anoniman, ima godišnji promet od dve milijarde evra, i teško se preračunao: “Predugo smo čekali i propustili smo pravi trenutak”. Njegovo preduzeće će sledeće godine samo u Nemačkoj u pogonima platiti pet do šest miliona evra za struju i gas. Do sada su ti troškovi budžetirani sa tri miliona evra. Ne treba da čudi da preduzetnici koji ne mogu da podnesu eksplozivni rast cena, sve glasnije zahtevaju državnu pomoć.

Dojče Vele

Ukoliko ste zadovoljni načinom na koji vas bijeljinapress.com informiše, zapratite nas na našoj facebook stranici Bijeljinapress.com