Srpska pravoslavna crkva slavi danas svetitelja, zaštitnika grada Venecije, ali i stoke, velikomučenika Teodora Tirona
Tiron inače znači regrut, a sve njegove muke su počele kada je pošao u vojsku.
Tek što je sveti Teodor stigao u vojsku u puk marmaritski, u gradu Amasiji, počeo je strašan progon hrišćana pod carevima Maksimijanom i Maksiminom. Mladić nije hteo da krije da je hrišćanin, pa je žestoko kažnjen. Neki zločesti sudija naredi da ga strpaju u tamnicu i da tamnicu zapečate. Hteo je na taj način da ga umori glađu. U tamnici se Teodoru javi sam Hristos da ohrabri svoga mučenika i reče mu: „Ne boj se, Teodore, Ja sam sa tobom, ne uzimaj više zemaljske hrane i pića, jer ćeš biti u drugom životu, večnom i neprolaznom sa mnom na nebesima“. U tamnici mladog mučenika tada se pojavilo mnoštvo anđela koji su svojim sjajem i belinom osvetlili tamnicu, a stražari su prestrašeni i u čudu sve ovo posmatrali. Malo zatim, sveti Teodor izveden je iz tamnice i mučen, a potom osuđen na smrt. Bacili su ga u oganj i u njemu on predade svoju dušu Gospodu 306. godine.
Vjerovanja i običaji
Teodorove mošti se nalaze u manastiru Novo Hopovo na Fruškoj gori, zadužbini Đurađa Brankovića.
Srpska pravoslavna crkva seća se Teodora Tirona i na Todorovu subotu (Todoricu), koja uvek pada u prvu subotu Veliko uskršnjeg posta.
Prema običajima, hrišćani na taj dan kuvaju žito koje osvećuju u crkvi i tako proslavljaju Svetog Teodora.
Vjeruje se i da je Sveti Teodor Tiron zaštitnik stoke, a posebno konja, tako da se njegov dan proslavlja i kao Konjski dan.
U pojedinim delovima Srbije veruje se da molitva Svetom Tironu može izlečiti i od padavice (nesvesti).
