Ermil i Stratonik su stradali oko 314. ili 315. godine
Ermil i Stratonik su stradali oko 314. ili 315. godine za vreme vladavine cara Licinija u istočnom delu Rimskog carstva i vladavine cara Konstantina Velikog na Zapadu, nakon donošenja Milanskog edikta.
Prema tekstu žitija Ermila i Stratonika, Ermil je bio đakon u Singidunumu i zbog vere je dopao u zatvor. Lično ga je isleđivao sam car, ali je Ermil ostao čvrst i nepokolebiv u hrišćanskoj veri.
Dogodilo se u toku njegovog sudskog isleđivanja da je čuvar zatvora, vojnik Stratonik, takođe bio hrišćanin; i on se otvoreno i javno pridružio u stradanju svom prijatelju Ermilu.
Obojica su potom zajedno pretrpeli velika mučenja. Osuđeni su na istu smrt: stavljeni su u isti kovčeg i živi bačeni u reku Dunav.
Posle tri dana voda je izbacila njihova tela na desnu obalu Dunava, na 18 stadija nizvodno od Singidunuma.
Hrišćani su našli njihova tela, svečano sahranili, a kasnije je na njihovom grobu sagrađen hram njima posvećen.
Običaji
Ovaj dan se praznuje i kao Pretprazništvo Bogojavljanja, pa se u nekim delovima Srbije verovalo da uoči ponoći, kao i za Bogojavljanje, valja pomoliti se ovim mučenicima. Veruje se da moć ovih svetitelja čini čuda, te da je pred nama posebna noć kada se svaka želja ispunjava.
(Alo)
