NA Univerzitetu u Banjaluci planiran je upis 2.556 studenata u akademskoj 2025/2026. na prvu godinu prvog ciklusa studija.
Od tog broja 1.884 studenta finansiraće se iz budžeta, 370 je samofinansirajućih, 267 stranih i 75 vanrednih studenata. Kako je rečeno u banjalučkom Univerzitetu, najveći broj studenata planirao je da se upiše na Medicinski fakultet, njih 565.
Kao i ranijih godina, Medicinski fakultet i Fakultet bezbednosnih nauka obično budu popunjeni već u prvom roku.
– Nisam se uopšte dvoumila o tome koji fakultet želim da upišem. Želja je od početka da to bude medicina. Ukoliko se ne upišem u prvom roku, sačekaću drugi, pa ću izabrati neki smer iz oblasti zdravstva – rekla je Sonja Ilić.
Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci, kaže da su za taj fakultet najviše zainteresovani gimnazijalci i učenici Medicinskih škola, a da je fakultet otvorio vrata i stranim državljanima kada su uvedena dva programa na engleskom jeziku (farmacija i medicina).
Šanse za sve sa prijemnim
NA banjalučkom univerzitetu pojašnjavaju da svi kandidati koji su uspešno položili prijemni ispit za upis u prvu godinu studija na fakultetima i Akademiji umetnosti, a nisu ostvarili pravo upisa na željeni program, mogu iskoristiti priliku da se upišu na neki od studijskih programa na kojima ima slobodnih mesta, bez ponovnog polaganja prijemnog.
– Mladi su najviše zainteresovani za medicinu, ali dosta ih upisuje i dentalni smer, zatim farmaciju i smerove za zdravstvene studije. Poslednjih godina vlada interesovanje i za savremenije grane kao što je radiološka tehnologija. Takođe, studij medicine na engleskom jeziku dostupan je studentima iz Turske, Nemačke, Italije, Indije i Pakistana. Sarađujemo i sa medicinskim centrima u Moskvi, Šangaju, u Irskoj i Kaliforniji, tako da naši studenti imaju priliku da odu na razmenu i vide kako funkcioniše medicina u svetu – rekao je Škrbić.
Dekan Fakulteta bezbednosnih nauka, doc. dr Predrag Ćeranić, kaže da je bezbednost danas prisutna u svim sferama društvenog života kada govorimo o energetskoj, ekološkoj, ekonomskoj i o privatnoj bezbednosti.
– Sva polja ovako velike oblasti traže od nas da im se posvetimo, da ih proučavamo, i stečena znanja primenimo na braniku našeg identiteta, i ne dozvolimo da išta ugrozi našu otadžbinu – rekao je Ćeranić.
(Novosti)
