Spasovdan se slavi svake godine tačno 40 dana nakon Vaskrsa. Ovaj četvrtak smatra se jednim od dana ispunjenih posebnom energijom i vezuju se za njega brojna verovanja i običaji. Spasovdan obeležava pobedu dobra nad zlom, večnu veru, ljubav i nadu.
Takođe, to je i krsna slava Beograda, ali i Banja Luke.
Prema hrišćanskom učenju, vaskrsenjem Hristos je pokazao da je jači od smrti. Četrdesetog dana nakon vaskrsenja, pojavio se svojim učenicima za trpezom. Tog dana im je rekao:
„Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.“
Da bi uspeli u toj misiji, Hristos je učenicima obećao Duha Utešitelja i naredio im da ne izlaze iz Jerusalima dok Duh Sveti ne dođe. Tako su mogli da šire Hristovu veru i spasavaju ljude kroz veru – otuda naziv Spasovdan. Nakon što ih je blagoslovio podignutim rukama, Hristos se uzneo na nebo, događaj poznat kao Uznesenje, i vratio se Bogu na nebesima.
Spasovdan simbolizuje i uzdizanje iz pepela, obnovu vere i smatra se najsrećnijim danom u godini. Po običajima, na ovaj dan treba započinjati nove stvari, jer se veruje da će svaki poduhvat započet tada doneti radost i uspeh.
Na Spasovdan se izgovara molitva koja simbolizuje pobedu nad lošom energijom i prizivanje dobrog – kroz naše misli, dela i odnos prema sebi i drugima.
Na ovaj dan izgovara se molitva koja je kratak i snažan poziv na zaštitu i spasenje duše: „Sveti Spase, spasi duše naše!“
Ova molitva nije samo rečenica – ona je štit koji odbija lošu energiju i priziva dobrotu, mir i harmoniju u naše misli, dela i odnose.
Spasovdan je prilika za obnovu vere i početak novog poglavlja. Zato, ako želite da vam život krene nabolje, neka vaša dela, misli i planovi budu u skladu sa ovim svetim danom.
(Ona.rs)
