Promene u iskošenom položaju Zemlje u odnosu na Sunce uticale su na pomeranje ogromnih ledenih ploča, zbog čega su počinjala i prestajala ledena doba kojih je u proteklih 800.000 godina bilo osam.
Nova studija pokazala je fantastičnu vezu između Zemljine iskošenosti i formiranja ledenih ploča. Na osnovu njihovih nalaza, istraživači su procenili da bi naredno ledeno doba počelo za 11.000 godina kada ne bi bilo globalnog zagrevanja.
– Predviđanja su da će sledeće ledeno doba početi za 10.000 godina – kaže Stiven Barker, vođa studije i profesor na Univerzitetu u Kardifu. Međutim, njihov model ne uzima u obzir povećanje emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji zagrevaju planetu do tačke koja sprečava početak ledenog doba.
Ledena doba, odnosno glacijalni periodi, su ekstremno hladni periodi koji se dešavaju prosečno na svakih 100.000 godina i tokom kojih je planeta pokrivena ogromnim ledenim pločama hiljadama godina.
Između glacijalnih perioda dolazi do interglacijala, kada se ledene ploče povlače prema polovima. Zemlja se trenutno nalazi u interglacijalu.
Zemljina ukošenost
Naučnici već dugo ukazuju na to da Zemljina pozicija i ugao nagiba u odnosu na Sunce utiče na formiranje ledenih ploča. Srpski naučnik Milutin Milanković 1920-ih godina predložio je da blage promene u Zemljinom osnom nagibu i obliku orbite mogu da pokrenu globalne glacijalne periode.
Od tada naučnici testiraju Milankovićevu teoriju. Studija iz 1976. godine otkrila je geološke dokaze koji pokazuju da dva parametra – nagnutost i precesija – igraju ulogu u povećanju i smanjivanju ledenih ploča. Ipak, precizno koliko utiču i dalje je ostalo nepoznato.
Sada su Barker i njegove kolege konačno uspeli da otpetljaju i utvrde efekte ovih parametara.
Dok se kreće oko Sunca, trenutni Zemljin osni nagib je 23,5 stepeni i odnosu na vertikalnu osu što utiče na količinu solarne energije koja pada na svaki od polova. Ali nagib se povećava i smanjuje ciklično u periodu od 41.000 godina.
Zemljina osa se takođe „klima“ oko sebe kao da nije potpuno nacentrirana, što utiče na količinu solarne energije koja dospeva na ekvatorijalne regione tokom sunčanih perioda. I kod precesije postoji cikličnost u periodima od 21.000 godina.
U svrhu ove studije, istraživači su uneli poznate promene u nagnutosti i precesiji u poslednjih 800.000 godina. Takođe su uneli i širenje i povlačenje ledenih ploča tokom ovog vremenskog perioda.
Rezultat kombinovanja ovih podataka bio je izuzetan.
– Pronašli smo ovu fantastičnu korelaciju koja pokazuje direktnu vezu između različitih faza promena nagnutosti i precesije, a rezultat je koliko dugo je potrebno da se ledene ploče formiraju i propadnu – ističe Barker.
Jednostavnije rečeno, širenje ledenih ploča od polova prema ekvatoru čini se da direktno zavisi od nagnutosti Zemlje. Sa druge strane, povlačenje ledenih ploča od ekvatora ka polovima direktno zavisi od precesije.
Nova studija objavljena je u časopisu Sajens (Science).
(RTS)
