VRHUNSKI sportisti često pomeraju granice onoga što smatramo ljudskim mogućim, ali čak ni njihova tela ne mogu da prkose zakonima prirode, otkrila je nova studija.
Naučnici su otkrili da, bez obzira na nivo kondicije ili intenzitet treninga, ljudsko telo ima jasnu granicu i ne može sagorevati kalorije brzinom većom od 2,5 puta većom od bazalne brzine metabolizma na duži rok, izveštava Science Alert.
Metabolički plafon izdržljivosti
Iako su prethodne studije već ukazivale na postojanje sličnog „metaboličkog plafona“, ova studija, objavljena u časopisu Current Biology, smatra se najpreciznijom do sada. Koristila je zlatni standard merenja potrošnje kalorija i uključila je dvostruko više sportista.
Analiza je sprovedena na 14 vrhunskih, svetski poznatih sportista – uključujući trkače, bicikliste i triatlonce. Većina učesnika bila je između 30 i 44 godine, a dve sportistkinje su bile žene.
Kako su naučnici merili granice?
Da bi precizno izmerili potrošnju energije, istraživači su dali sportistima da piju vodu obogaćenu posebnim metaboličkim markerima. Nivoi ovih markera su kasnije mereni u njihovom urinu, što je omogućilo precizan proračun sagorenih kalorija tokom svake trening sesije i trke. Na osnovu ovih podataka i detaljnih zapisa o treningu, predviđen je individualni maksimalni „metabolički raspon“ za svakog sportistu tokom perioda od 52 nedelje.
Rezultati su pokazali da su sportisti, u proseku, retko sagorevali više od 4.000 kalorija dnevno, što je 2,4 puta više od njihovog bazalnog metabolizma.
Kratkoročni rekordi i dugoročna ograničenja
Naravno, sportisti su mogli da pređu ovu granicu u kraćim vremenskim periodima. Najviša izmerena metabolička stopa bila je čak sedam puta veća od bazalne metaboličke stope jednog sportiste, zabeležena tokom skoro 24-časovnog trčanja na Apalačkoj stazi. Nekoliko drugih ultramaratonaca je takođe sagorevalo energiju brzinama većim od četiri puta veće od njihove bazalne metaboličke stope u višednevnim trkama.
Međutim, kada se ovi energetski „eksplozije“ stave u kontekst cele godine, ispostavlja se da su kratkotrajni. Čini se da nakon oko 30 nedelja intenzivnog treninga i takmičenja telo dostiže plato i veoma je malo verovatno da će preći prosečnu granicu.
Samo četiri sportiste u studiji uspele su da prevaziđu predviđenu metaboličku granicu nakon 30 nedelja ili više, ali čak su i oni bili izuzetak, a razlika je bila minimalna – njihove metaboličke stope bile su oko 2,7 puta veće od njihove bazalne stope.
Da li postoji čvrsta granica?
„Sportisti u ovoj studiji nisu značajno premašili predloženi metabolički plafon“, zaključili su autori.
Ipak, ostavljaju prostor za izuzetke: „Svetski rekordi u ultra-izdržljivom trčanju ukazuju na to da je znatno veća potrošnja moguća u izuzetnim slučajevima.“
Bez direktnih merenja većeg broja elitnih sportista, granice ljudske izdržljivosti ostaju nejasne. Iako sve veći broj dokaza ukazuje na to da postoji čvrsta granica, uvek postoji mogućnost da će neki budući sportista dokazati suprotno i ponovo pomeriti granice poznatog.
