NOVA BOLEST HARA SVETOM: Pojavljuje se posle korone, napada pluća, u Indiji ubila preko 4.000 ljudi

I DOK se svet mesecima bori sa novim sojevima korona virusa, druge zemlje pogađa nova bolest za koju mnogi možda i nisu čuli – u pitanju je crna gljiva. Ova bolest najviše napada pluća i sinuse, a ukoliko se ne tretira na vreme, lako može da izazove tragičan ishod.

Više od 4.300 ljudi umrlo je u Indiji od posledica crne gljive, ili stručno mukormikoze, koja najviše napada osobe koje su preležale korona virus jer je njihov imuni sistem oslabljen ili pacijente imaju neka propratna stanja, naročito dijabetes.

Crnu gljivu uzrokuje buđ koja se nalazi u vlažnom okruženju poput tla ili komposta i može napasti respiratorni trakt. Nije zarazna i ne širi se od osobe do osobe.

Oba bolest obično pogađa sinuse ili pluća nakon što osoba udahne gljivične spore u vazduhu, a može uticati i na kožu nakon posekotine ili opekotine. Simptomi zavise od toga gde u telu gljivica raste, ali može uključivati otok lica, groznicu, čireve kože i crne lezije u ustima.

Bolest “počinje da se manifestuje kao iritacija kože u vazdušnim džepovima koji se nalaze iza našeg čela, nosa, jagodičnih kostiju i između očiju i zuba”, navodi indijsko Ministarstvo zdravlja. Zatim se širi na oči, pluća, a može da se proširi i na mozak. To dovodi do crnjenja ili promene boje nosa, zamućenja ili dvostrukog vida, bolova u grudima, otežanog disanja i iskašljavanja krvi.

– Jedan od načina putovanja mukormikoze je invazija na krvne sudove – rekao je dr Hemant Taker, lekar konsultant i specijalista za kardiometabolike u bolnici u Mumbaju.

On dodaje da ova bolest ugrožava cirkulaciju do distalnog organa, i na taj način nastaje ono što se naziva nekroza ili odumiranje tkiva, koje zatim postaje crno. Zbog toga se zove crna gljiv.

Prema rečima stručnjaka bolest se uglavnom javlja između 12. i 18. dana od preležane korone.

U najtežim slučajevima, infekcija “prolazi kroz krvne sudove u mozak”, potencijalno uzrokujući gubitak vida ili stvarajući “zjapeću rupu” na licu, tj. dešava se da mora da im se ukloni oko kako bi se sprečilo širenje infekcije.

Šta još može da dovede do mukormikoze?

Stručnjaci smatraju da, osim dijabetesa, i neadekvatna upotreba steroida prilikom lečenja kovida može da dovede do mukormikoze i drugih gljivičnih infekcija.

Tokom pandemije su u mnogim zemljama lekari “šakom i kapom” prepisivali uglavnom dve vrste kortikosteroida – deksametazon i metilprednizolon, a u Indiji su ovi lekovi korišćeni gotovo kod svih kovid obolelih na bolničkom lečenju. Nije problem što su ovi lekovi dati, već je problem što su lekari, usled prenatrpanosti poslom prepisivali pogrešne doze a i mnogi su terapiju uzimali na svoju ruku, bez lekarskog nadzora.

Vlasti su apelove na građane da se ne leče sami i da ne uzimaju lekove bez konsultacije sa lekarom, jer posledice mogu biti stravične.

Gde je sve registrovana crna gljiva?

Pre nego što je počela pandemija korona virusa, najmanje 38 zemalja sveta prijavilo je slučajeve mukormikoze.

Najviše slučajeva beleženo je u Indiji i Pakistanu gde je godišnje od crne gljive obolelo 140 na miliona stanovnika, pokazuju statistike.

Dr David Dening sa Univerziteta u Mančesteru, koji je stručnjak za gljivične infekcije, kaže da je broj obolelih od mukormikoze u Indiji bio i ranije veći nego bilo gde u svetu, čak i pre pandemije.

– Mukormikoza je usko povezana sa loše lečenim dijabetesom, a mnogo ljudi u Indiji ima dijabetes- kaže on.

Što se tiče pacijenata koji se oporavljaju od kovida, prema nedavnim istraživanjima, čak 94 odsto onih koji imaju mukormikozu imaju i dijabetes. Isto tako, većina prijavljenih slučajeva, čak 70 odsto, potiče iz Indije.

U Indiji zabeleženo 4.300 smrtnih slučajeva

Indija je prema podacima Ministarstva zdravlja do sada zabeležila 45.374 slučaja infekcije ovom bolešću, mada se strahuje da je taj broj mnogo veći.

Najteže pogođene države su Maharastra i Gujarat u kojima je 1.785 ljudi preminulo od ove infekcije.

Raguraj Hegde, očni hirurg iz Indije, koji je lečio na desetine pacijenata zaraženih ovom bolešću, kaže da je broj registrovanih, ali i preminulih, mnogo veći u odnosu na zvanične podatke.

– Obično se smrt kod mukormikoze dešava nekoliko nedelja ili meseci nakon prebolevanja bolesti. Naši sadašnji sistemi nisu dovoljno dobri da bi lepo analizirali ove podatke, rekao je lekar.

Brojeve takođe treba uzeti sa rezervom jer je situacija sa infekcijom bila teža u ruralnim područjima, a samo mali broj njih stigao je do većih gradova.

– Viđamo pacijente koji su se agresivno lečili zbog bolesti, koji su zatim otpušteni iz bolnica, vraćajući se sa ponovljenom infekcijom koja se zatim manifestuje na očima ili mozgu, tada je situacija mnogo teža – rekao je Hegde.

Izvor: Telegraf.rs

Ukoliko ste zadovoljni načinom na koji vas bijeljinapress.com informiše, zapratite nas na našoj facebook stranici Bijeljinapress.com