Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom Kiru i Jovanu, hrišćanskim svetiteljima koje vernici pamte kao čudotvorce.
Nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu. Kir je najpre živeo u Aleksandriji i kao lekar lečio ljude i lekovima, a i molitvom. Pošto je tvrdio da bolesti napadaju ljude najviše zbog grehova, on je uvek upućivao bolesnike na pokajanjem i molitvu da bi tako povratili i telu zdravlje.
Hrišćani veruju da su mnogobrojna čuda učinili ovi mučenici i za vreme života i posle smrti. Njihove mošti prenesene su za u vreme vladavine cara Arkadija u Rim.
Prenos njihovih moštiju iz Kanoposa u Manutin praznuje se 28. juna (11. jula). Sveti Kiril, patrijarh aleksandrijski, molio se Bogu, da uništi mnogoboštvo u mestu Manutinu, gde se nalazio idolski hram. U hrišćanskoj tradiciji pominje se i da se tada javio patrijarhu anđeo Božji i rekao mu, da će Manutin biti očišćen od mnogoboštva, ako on prenese na to mesto mošti svetog Kira i Jovana.
Patrijarh je to odmah i učinio: preneo mošti mučenika u Manutin i sagradio tamo crkvu u ime svetih Kira i Jovana. Hrišćani veruju da su se od moštiju ovih mučenika isceli od škrofula Amonije, sin aleksandrijskog gradonačelnika Julijana; neki Teodor od slepila; Isidor od Majuma izlečio se od truljenja crne džigerice; žena Teodora od otrovanosti; neki Evgenije od vodene bolesti, kao i mnogi drugi od drugih bolesti i muka. Njihove mošti prenete su iz Kanoposa u Manutin 412. godine.
Molitva
„Čudesa svetih Tvojih mučenika, darovao si nam kao stenu neoborivu, Hriste Bože: Njihovim molitvama razori savete zlorečitih i osnaži žezal carstva, kao Jedini Blag i Čovekoljubac“.
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 31. januara i 28. juna po crkvenom, a 13. februara i 11. jula po gregorijanskom kalendaru. U nekim krajevima Srbije, ovi svetitelji slave se isključivo kao veliki čudotvorci i vidari. Ljudi ih naročito prizivaju u pomoć kada imaju problema sa nesanicom, kao i pri osvećenju vode i hrane.
Sveti Kir i Jovan smatraju se zaštitnicima bratske ljubavi, prijateljstva i iskrenog drugarstva. Veruje se da će priteći u pomoć svim onima čije je prijateljstvo stavljeno na iskušenja.
Veruje se da će oni, kako od duhovnog, tako i od telesnog otrova, zaštititi sve koji im se danas pomole. Zato će porodice danas, u mnogim krajevima, pre ručka zapaliti sveću i pomoliti se Svetom Kiru i Jovanu čak iako im nije slava. Verovanje kaže da to donosi zdravlje i sreću celoj porodici.
(Kurir)
