Likinije, zet cara Konstantina, čijom sestrom beše oženjen, pretvaraše se pred velikim carem kao hrišćanin
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave sveštenomučenika Vasilija episkopa Amasijskog.
Likinije, zet cara Konstantina, čijom sestrom beše oženjen, pretvaraše se pred velikim carem kao hrišćanin, no kada dobi od cara na upravu ceo Istok, on poče najpre tajno a posle javno goniti hrišćane i utvrđivati idolopoklonstvo.
Žena njegova tugovaše zbog toga veoma, ali ne može odvratiti muža svoga od nečestija. Predavši se idolopoklonstvu Likinije se predade bezmerno svima strastima, a najviše ženoneistovstvu. Pri napadu ove nečiste strasti on htede oskvrniti devicu Glafiru, koja stajaše u službi caričinoj. Ova se požali carici, i carica je tajno posla iz carskog dvora u Nikomidiji u oblast Pontijsku.
Devica dostiže grad Amasiju, i tu bi srdačno primljena od episkopa Vasilija i ostalih hrišćana. Beše Glafira vrlo radosna, što je Bog spase u devičanstvu i pisaše o tom carici. I carica se radovaše i šiljaše joj novaca za hram Amasijski. No jedno pismo Glafirino, upućeno carici, pade u ruke carskom evnuhu, koji ga pokaza caru Likiniju. Saznavši car gde se nalazi Glafira, odmah posla, da se dovede u Nikomidiju, i ona i episkop.
U međuvremenu umre Glafira, te vojnici dovedoše samo Vasilija vezana. Posle muka i tamnice blaženi ovaj muž bi posečen i bačen u more, 322 god. Njegovi klirici, po ukazanju angela Božjega, nađoše mu telo blizu grada Sinopa, izvukoše iz vode pomoću ribarskih mreža, i preneše u Amasiju, gde ga česno sahraniše u hramu, koji on svojim trudom i podiže. Car Konstantin diže vojsku na Likinija, pobedi ga, uhvati i posla na zatočenje u Galiju, gde skonča svoj bogomrski život.
Izgovorite ovu molitvu:
Tropar (glas 4)
Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Vasilije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.
(espreso)
