Sveta mučenica Elikonida pretrpela je, uz Hristovu pomoć, brojna mučenja, ali nije pristala da se pokloni idolima
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetu mučenicu Elikonidu. Ona je rođena u Solunu i vaspitana u hrišćanskom blagočešću. U vreme Gordijana i Filipa kada je nastalo gonjenje hrišćana, otišla je u Korint i gledajući ljude gde prinose žrtve idolima – demonima, popela se na jedno uzvišeno mesto i povikala – „O, nerazumni i tvrdoglavi Korinćani! Vidim da ste veoma neznabožni, jer napustivši večnog i neraspadljivog Boga, vi ste se obratili dušegubnim idolima“.
Govorila je glasno dok je neznabošci nisu uhvatili i odveli na sud svom načelnuku Periniju koji je osudio nakon što je odbila da priloži žrtve idolima. Besan načelnik krenuo je sa mučenjem svetiteljke. Prvo je naredio da je prostru po zemlji i biju, pa da joj režu stopala.
Zatim je stavio u kazan pun vrele i kipeće smole, kad se javio Anđeo Gospodnji, rashladio kazan i kipeću smolu pretvori u rosu. Onda je naredio da joj zajedno sa kosom oderu kožu sa glave, i da joj gorećim svećama pale glavu i grudi. Junački je podnela bol, ali ipak rekla načelniku – „Vodi me u hram bogova tvojih, da im prinesem žrtve“. Kad je stigla do hrama zamolila je da je bude sama dok bude prinosila žrtve, želja joj je ispunjena i tad je razbila Venerin, Minervin, Asklepijev i Dijev kip. Nakon nekog vremena, čuvari su ušli i zatekli je kako sedi na žrtveniku i unosi hvalu Hristu.
Nakon toga načelnik je naredio da joj se odrežu dojke i da je zatvore u tamnicu, dok on razmisli kako da je ubije. Ostala je u tamnici pet dana, a za to vreme na mesto Perinija došao je drugi načelnik Justin koji je izuzutno držao do svojih bogova. Besan zbog toga što je Elikonida porazbijala kipove naredio je da se peć u koju će je ubaciti što jače užari. Nakon tri dana žarenja Justin ju je bacio u u peć, ali se oganj tad pretvorio u rosu, a vatra u povetarac. Videvši da je peć bila neuspešan pokušaj Justin naredi da se pred njega donese gvozdena postelja, užarena do najveće mere i da se na nju mučenica položi naga. Dok je svetiteljka bila tako mučena, iz tela njenog isteklo je mnogo krvi i ugasilo sav oganj i rashladilo postelju.
Posle toga su je skinuli sa postelje i odveli u tamnicu gde se ona, ležeći na zemlji, pomolila Isusu da joj pomogne i stavi lek na rane. Hristos se tad javio u velikoj svetlosti i rekao da joj sprema mesto u svom Carstvu.
Sutradan su je iz tamnice odveli na sud gde je doneta odluka da je odvedu i cirkus daju gladnim lavovima koji su joj se samo poklonili i počeli da joj ližu noge. Ne zanajući šta da radi sa njom načelnik je naredio da joj mačem odseku glavu.
Kada su izveli Elikonidu van grada da joj odseku glavu, ona podiže ruke svoje k nebu, pomolila se kad se čuo glas sa neba – Hodi, kćeri moja! Za tebe je spremljen venac i presto. Evo i Anđelski horovi počinju da pevaju svečane pesme povodom tvog ushoda na nebo.
Kad je bila posečena iz rane joj je umesto krvi isteklo mleko. To je bio znak njene čistote.
(Espreso/Telegraf))
