Ovaj sveti mučenik skonča 250. godine, za carovanja Dekija
Pun revnosti za Gospoda Hrista, sveti mučenik Maksim vide jednom gde se idolopoklonici ne samo klanjaju idolima, nego i druge primoravaju da to čine.
Od tada on se stade moliti Bogu da prekrati gonjenje na hrišćane. I mnoge neznabošce on sam krsti.
Jednom prilikom kada neznabošci stadoše usrdno prinositi svojim bogovima na žrtvu ne samo životinje nego i ljude, sveti mučenik, ne podnoseći takav prizor, zađe među idolopoklonike, javno ih izobliči i njihove idole nazva običnim drvetom i kamenom, jer su nemoćni da i sebi samima pomognu.
Tada ga neznabošci dohvatiše, i najpre na silne muke staviše, pa najzad kamenjem zatrpaše.
Tako skonča sveti mučenik, 250. godine, za carovanja Dekija. Dekije je jedan od najsvirepijih gonitelja hrišćana, carovao od 249. do 251. godine.
Isidor blaženi sa sobom se rvo
Dok bestrastan posta kao suho drvo,
No i suho drvo pčele medom pune, I iz suhe stene katkad izvor grune. Telo blaženoga Duhom napunjeno Medom blagodati srce zaslađeno. Izvor Božje sile u suludu telu. Skriveno bogatstvo u bednu odelu, Isidor čudesni na đubrištu leža,
Po ulicam’ vika, i skaka, i beža, Bez krova i kruva i bez prijatelja, No pod okom budnim svoga Stvoritelja On pouka beše sujetnim ljudima I ukor – za zemlju skotski vezanima: On životom svojim ko da htede peći: – Ljudi, brige vaše odvode nesreći. Srećan nije onaj ko Božije krade. No ko Boga samog ko blago imade.
Običaj na dan Svetog mučenika Maksima
Na današnji dan verovanje i običaj kažu da treba zapaliti sveću za sve mučenike i stradale.
Nikako ne valja danas ušivati odeću.
(Alo)
