Pravoslavni vernici sutra obeležavaju velike zimske zadušnice.
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje, zimske su u subotu, pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, dok su jesenje u subotu pred Mitrovdan.
Na taj veliki praznik se obavezno ide u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
U crkvu i na groblje se nosi kuvano žito koje predstavlja dar mrtvima i podseća na Hristove reči da zrno donosi rod tek kada umre. Crno vino kojim sveštenik zaliva žito predstavlja krv Hristovu.
Vino takođe predstavlje i simbol Božjeg milosrđa kojim se zaceljuju rane greha. Sveća je, kako Crkva tumači, simbol Hristove svetlosti. U ovom danu ona treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše umrlih.
Zimske zadušnice skoro uvek padaju u februaru, pa su po tome i dobile naziv. U dokumentima iz vizantijskog perioda se navodi da se na taj dan Crkva moli za: „umrle u gradovima, pustinjama, na zemlji ina svakom mestu; za careve, sveštenike, arhijereje, braću, drugove, srodnike, za sve rodove, staro, mlado, decu…“.
Pošto su vezane za početak Vaskršnjeg posta, ove zadušnice su i pokretne, odnosno nemaju određeni datum.
Nedelja u kojoj se drže ove zadušnice, naziva se još i Zadušna nedelja. To je treća nedelja pred Vaskršnji post, koja pada između Sebične i Bele nedelje, pa se još naziva i Mesopusna nedelja.
Ove nedelje prosjaci i sirotinja ne teraju od groba već im se da milostinja, malo novca ili nešto hrane. Takođe je zabranjeno pripremati odeću za neveste.
Kako na grobljima tada ima najviše prosjaka, treba svakom udeliti po neki prilog, jer, kako postoji verovanje u narodu, bolje je poći sa blagoslovom, nego da iza leđa prosjaci proklinju.
(Novosti.rs)
