Evropski lideri žele da nakon odluke američkog predsednika Donalda Trampa da uvede sankcije Rusiji, uruče nova obećanja finansijske i vojne pomoći Kijevu, izveštava Njujork tajms.
Evropa i Tramp udružuju snage kako bi izvršili pritisak na Moskvu
Niko ne zna koliko će dugo trajati Trampov novi okret protiv Vladimira Putina, ali poslednjih nekoliko dana je pokazalo da se istrajnost Evrope u podršci Ukrajini isplatila – barem za sada.
Trampova odluka da uvede sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Lukoilu i Rosnjeftu, imaće značajan uticaj na ruske prihode. Evropa je juče dodala svoj paket sankcija i obećala da će pružiti finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini u naredne dve godine.
Prvi dokaz da evropska podrška Ukrajini ima težinu
Istovremeno, inovativni, ali kontroverzni predlog da se zamrznuta ruska imovina koristi kao osnova za novi zajam Ukrajini do sada je blokiran zbog belgijskih prigovora o mogućoj odgovornosti. Ipak, Unija će nastaviti da traži sporazum, jer bi bez ovog plana realizacija jučerašnjeg obećanja uveliko opteretila već zadužene državne budžete.
Čak i ako se novac pronađe, analitičari upozoravaju da ovi napori možda neće biti dovoljni da se održi neujednačena odbrana Ukrajine. Takođe veruju da neće ubediti Putina da zaustavi rat, a kamoli da pristane na brzo primirje koje Tramp traži. Ipak, sankcije su prvi konkretan dokaz da evropska podrška Ukrajini ima težinu – sa Trampom ili, ako je potrebno, bez njega.
Evropa konačno vidi američki pritisak na Putina
Evropski lideri mogu biti barem delimično zadovoljni što su njihovi ponovljeni apeli Trampu da izvrši pritisak na Moskvu konačno dali rezultate. Naglašavaju da će nastaviti da pomažu Ukrajini koliko god je potrebno da bi se osigurao njen opstanak kao nezavisne države, iako će ozbiljan američki pritisak na Kremlj biti neophodan za svaki pravi kraj rata.
Nakon što je Tramp odlučio da ne obezbedi nova sredstva Ukrajini, Evropljani se bore da pronađu sredstva za ispunjenje sopstvenih obećanja, dok su njihovi nacionalni budžeti već rastegnuti do krajnjih granica.
Plan zajma od 140 milijardi evra
Prema planu koji EU pokušava da sprovede, milijarde evra zamrznute ruske imovine u Evropi bile bi iskorišćene za pozajmljivanje Ukrajini 140 milijardi evra, bez kamate. Ukrajina bi to dobila nazad samo ako Rusija plati ratnu odštetu nakon rata.
Belgija, koja drži najveći udeo imovine, želi da bude sigurna da neće biti odgovorna i zahteva da se rizik podeli među njenim članicama. Mnogi detalji još uvek treba da se dogovore, a EU se nada da će se i druge zemlje G7 pridružiti mehanizmu. Očekuje se da će nova verzija predloga biti na dnevnom redu evropskog samita u decembru.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta rekao je sinoć da je EU posvećena zadovoljavanju finansijskih potreba Ukrajine za naredne dve godine, uključujući vojnu i odbrambenu podršku, koja se procenjuje da prelazi 150 milijardi evra.
Novi evropski paket sankcija
Istog dana, Evropska unija je usvojila novi set sankcija protiv Rusije, usmerenih na energetsku industriju. Kupovina ruskog tečnog prirodnog gasa (TPG) je zabranjena od 2027. godine, a na listu sankcija dodato je još 117 ruskih tankera iz takozvane „flote u senci“ koji su ranije izbegavali nadzor.
Unija je sankcionisala Rosnjeft, ali ne i Lukoil, koji snabdeva Mađarsku i Slovačku u manjim količinama.
„Bez Evrope, nema dogovora o Ukrajini“
Evropa je do sada isporučila više pomoći Ukrajini nego Sjedinjene Države i, barem za sada, dobila je bitku za stav da Ukrajinu treba podržati bez ustupaka Moskvi, rekao je francuski analitičar Žan-Dominik Đulijani, predsednik Fondacije Robert Šuman.
„Nijedan dogovor ne može biti postignut na štetu Ukrajine i bez Evrope“, napisao je Đulijani, podsećajući da su upravo evropske zemlje te koje su uvele najveći broj sankcija Rusiji i drže većinu njene imovine u inostranstvu.
„Koalicija voljnih“ i novi plan za mir
U znak daljnje predanosti, države iz tzv. „koalicije voljnih“ sastale su se jučer u Londonu kako bi raspravile o novoj vojnoj pomoći Kijevu. Ipak, europski dužnosnici pokušavaju zadržati Trumpa na svojoj strani, ili barem spriječiti da se ponovno približi Putinu.
Trump je poznat po čestim promjenama stava te naizmjenično izražava frustraciju i prema Volodimiru Zelenskom i prema Putinu. Čak i kad je objavio nove sankcije, istaknuo je da se nada njihovu brzom ukidanju jer širi odnos s Rusijom i dalje vidi kao dio svojih vanjskopolitičkih ciljeva.
Da bi se održala u procesu, savetnici za nacionalnu bezbednost ključnih evropskih zemalja – Britanije, Francuske, Finske, Nemačke, Italije i drugih – zajedno sa Evropskom komisijom rade sa Ukrajinom na planu od 12 tačaka za okončanje rata.
Trampov „mirovni komitet“ po uzoru na Gazu
Plan, koji delimično preuzima postojeće predloge, takođe je osmišljen kao način da se Trampu pokaže da Evropa preuzima inicijativu i da ga motiviše da se uključi, delimično po uzoru na prekid vatre u Gazi, koji Tramp smatra uspehom.
Plan poziva na osnivanje „mirovnog komiteta“ pod Trampovim vođstvom koji bi nadgledao sporazum, razmenu zatvorenika i povratak ukrajinske dece deportovane u Rusiju – temu kojom se Melanija Tramp, kako se kaže, lično bavi. Ukrajina bi dobila bezbednosne garancije i ubrzani put ka članstvu u Evropskoj uniji.
Zauzvrat, sankcije protiv Rusije bi se postepeno ukidale, dok bi zamrznuta sredstva služila kao ratna reparacija Ukrajini. Međutim, analitičari procenjuju da u ovom planu nema ničeg dovoljno ubedljivog da bi se Putin naterao da okonča rat za koji veruje da pobeđuje.
Novi udar, stara pitanja
Čak ni dozvola SAD Ukrajini da ponovo koristi britanske i francuske krstareće rakete dugog dometa protiv ciljeva u Rusiji verovatno neće promeniti tok rata. To je oružje koje koristi američku tehnologiju i satelitske podatke, tako da je odobrenje Vašingtona bilo neophodno.
Jedna takva raketa je navodno pogodila rusku fabriku eksploziva u Brjansku u utorak, objavio je Vol strit žurnal. Ričard Fontejn iz Centra za novu američku bezbednost smatra da su Putinove manipulacije i evropska istrajnost konačno primorali Trampa da izvrši ozbiljniji pritisak na Moskvu.
„Putina ne može ubediti na mir šarmom, odnosom ili veštim pregovorima. Predsednik sada možda shvata da je podrška Ukrajini i pritisak na Rusiju bolji put za okončanje ovog strašnog rata“, napisao je Fontejn. Ali, dodao je, Tramp je poznat po tome što često menja mišljenje.
Nije jasno da li će Putin odgovoriti na nove sankcije ili napade unutar Rusije. „Ovo je ista strategija koju je Bajden sprovodio tri godine – i nije uspela. Zašto sada?“, rekla je Dženifer Kavana iz Instituta za odbrambene prioritete u Vašingtonu.
