Slovenački istraživači predstavili su novi oblik klimatizacije koji ne koristi štetne gasove za hlađenje vazduha, nova tehnologija zahteva samo mehaničku deformaciju kako bi generisala hladnoću
U Sloveniji, maloj zemlji na Balkanu sa manje od 2,5 miliona stanovnika, revolucionarna inovacija mogla bi da promeni način na koji hladimo naše domove, kancelarije, pa čak i frižidere.
Slovenija, članica Evropske unije čuvena po svojim zelenim pejzažima, sada je na čelu tehnološke revolucije koja bi mogla značajno da smanji naš globalni ugljenični otisak.
Kako piše specijalizovani tehnološki portal Jasondeegan.com, Slovenija predvodi uvođenje zelene tehnologije hlađenja.
Novi oblik klimatizacije
Slovenački istraživači nedavno su predstavili novi oblik klimatizacije, koji ne koristi štetne gasove za hlađenje vazduha.
Umesto toga, sistem koristi legure nikla i titanijuma – materijale poznate po svojoj jedinstvenoj sposobnosti da hlade putem jednostavne mehaničke deformacije.
Ovaj sistem – deo evropske inicijative SUPERCOOL – označava dramatičan pomak od konvencionalnih metoda koje se koriste više od jednog veka, navodi portal. Tradicionalni sistemi hlađenja koriste gasove koji isparavaju ili se kondenzuju da stvore hladnoću, ali te metode često značajno doprinose emisiji štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.
Slovenačka inovacija potpuno eliminiše ovaj problem, navodi portal.
Tehnologija koristi čvrst materijal koji ne ispušta štetne gasove, nudeći mnogo čistije rešenje za potrebe hlađenja, a to bi moglo da ima dubok uticaj na životnu okolinu.
Elastokalorično hlađenje
Na prvi pogled, ovaj novi sistem može da deluje suviše jednostavno. Ali, u stvarnosti bi on mogao potpuno da promeni naš pristup hlađenju, kako u domaćinstvima tako i u industriji.
Princip iza ove nove tehnologije naziva se elastokaloričnim – fenomen kod kojeg određeni metali, poput legure nikla i titanijuma, proizvode hlađenje kad se mehanički deformišu. Za razliku od tradicionalnih sistema koji se oslanjaju na promene u stanju materije – od tečnog do gasovitog i nazad – nova tehnologija zahteva samo mehaničku deformaciju kako bi generisala hladnoću.
Ovaj proces je ne samo efikasniji, već i ekološki prihvatljiviji.
Sistem ne koristi toksične gasove ili štetne tečnosti, čime se eliminiše rizik od opasnih curenja koja mogu da štete planeti. Iako je još uvek u prototip fazi, ova tehnologija trenutno radi sa efikasnošću od 15 odsto, što je nešto niže od konvencionalnih sistema koji se kreću između 20-30% efikasnosti.
Ipak, imajući u vidu da su tradicionalni kompresori imali više od jednog veka da se unaprede, istraživači su uvereni da bi u narednoj deceniji ovaj novi sistem mogao da postane ozbiljan konkurent na globalnom tržištu klimatizacije.
Na tržištu do 2026?
Projekat nazvan E-CO-HEAT ima za cilj da se ova tehnologija pojavi na globalnom tržištu do 2026. Istraživači su već ostvarili partnerstva sa kompanijama u Irskoj i univerzitetima u Nemačkoj i Italiji kako bi razvili radni prototip – poznat kao SMACool.
SMACool Project Develops Elastocaloric Cooling System for Homes
Read more on our website today https://t.co/BNoZjA6Mfg pic.twitter.com/Z3q4IWQzFZ— Refrigeration Industry (@refindustry) May 5, 2025
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), klimatizacija trenutno čini oko 10% globalne potrošnje električne energije. Kako klimatske promene nastavljaju da zagrevaju planetu, očekuje se da će ovaj broj dramatično da raste, naročito u zemljama u razvoju gde skače potražnja za klimatizacijom.
Uvođenje slovenačkog sistema moglo bi biti ključni korak u ublažavanju ovih energetskih zahteva.
Održiva alternativa
Očekuje se da će se broj klima uređaja širom sveta utrostručiti do 2050, posebno u Aziji, Africi i Južnoj Americi. Ako trenutne tehnologije nastave da se koriste, ekološki uticaj mogao bi da bude katastrofalan.
Foto: NARONG SANGNAK / EPA;
Ali, sa novim slovenačkim sistemom za hlađenje, mogli bismo da imamo čistije i održivije rešenje za zadovoljavanje rastuće potražnje za hlađenjem, bez ugrožavanja budućnosti naše planete, navodi Jasondeegan.com.
Ova tehnologija nudi tiho, modularno i visoko efikasno rešenje za hlađenje u različitim okruženjima – od domova do centara za podatke, električnih vozila, pa čak i kućnih frižidera. Potencijalne primene su neograničene, a ako uspe, slovenačka inovacija bi mogla da postane ključni faktor u globalnim naporima za smanjenje emisije i borbu protiv klimatskih promena.
Ciljevi Evropske unije
Evropska komisija pomno prati napredak ove tehnologije. Kao deo strategije Evropske unije za grejanje i hlađenje, koja je ključni stub Zelenog sporazuma, EU se obavezala da podrži istraživanja tehnologija koje smanjuju uticaj sistema za hlađenje na okolinu.
Foto: 24K-Production / Alamy / Profimedia
Novi sistem Slovenije mogao bi da bude jedna od ključnih tehnologija koja će pomoći kontinentu da postigne svoje ambiciozne klimatske ciljeve.
Sa globalnim tržištem sistema za hlađenje – za koje se očekuje da će da premaši trilion evra do 2035 – ekonomski i ekološki ulozi su ogromni. Predstojeće godine će odrediti da li će slovenačko inovativno rešenje moći da se suoči sa izazovima masovne proizvodnje i integracije u različite industrije, ukazuje portal.
Mala zemlja na Balkanu mogla bi tako da se nađe u centru tehnološkog proboja koji će oblikovati budućnost hlađenja širom sveta.
(Blic)
