Naučnici istražuju kako čili papričice, kroz uticaj na mikrobioom creva, mogu da ublaže simptome ADHD-a i postavljaju pitanje da li ishrana može da igra ključnu ulogu u tretiranju ovog poremećaja.
Kapsaicin iz paprike, zajedno sa vitaminom C i masnim kiselinama, može da ublaži simptome ADHD-a kroz uticaj na crevnu mikrofloru i nivo neurotransmitera. Istraživanja su još preliminarna i potrebna su dodatna ispitivanja.
ADHD i kvalitet života
ADHD je čest poremećaj kod dece, koji se odlikuje impulsivnim ponašanjem, smanjenom pažnjom i prekomernom aktivnošću. Mnogi ljudi sa ADHD-om imaju probleme i u odraslom dobu. Ovaj poremećaj utiče na odnose, akademske rezultate i često dovodi do pospanosti, depresije i anksioznosti.
Iako uzroci nisu potpuno razjašnjeni, genetika, faktori sredine i atipični razvoj mozga igraju ulogu. Istraživanja pokazuju da mikrobioom creva može da doprinese ADHD-u.
Lekovi kao što su atomoksetin i metilfenidat (lekovi koji se koristi za lečenje poremećaja hiperaktivnosti sa deficitom pažnje) često se koriste za lečenje, ali imaju nuspojave, te se naučnici nadaju da istraživanje novih terapija može da donese bolje i sigurnije alternative.
Uticaj ishrane na ADHD
Istraživanja sugerišu da kapsaicin, aktivna komponenta u ljutim paprikama, može da poveća nivo neurotransmitera poput serotonina i dopamina, što bi moglo pozitivno da utiče na kontrolu pažnje i impulsa kod ADHD-a.
Mikrobioom creva, koji je ključan za varenje, imunitet i zdravlje mozga, utiče na mnoge telesne funkcije. Na njega snažno deluje ishrana, koja može da promeni sastav crevne flore i poboljša komunikaciju između creva i mozga, poznatu kao osovina mikrobiom-creva-mozak.
Ishrana bogata vlaknima i probioticima doprinosi raznovrsnosti crevne flore i proizvodnji masnih kiselina koje imaju pozitivan uticaj na mozak, varenje i metaboličko zdravlje. Suprotno tome, ishrana bogata prerađenom hranom može negativno da utiče na mikrobioom i bude povezana s razvojem mentalnih poremećaja, uključujući ADHD.
Nedavna istraživanja na životinjama ukazuju na vezu između mikrobiooma creva i razvoja ADHD-a, sugerišući da promena u crevnoj flori može da bude uzrok manifestacije simptoma ADHD-a.
Čili paprike i njihova blagotvorno delovanje na ADHD
Čili paprike, bogate vitaminom C, kapsaicinom i masnim kiselinama, mogu pozitivno da utiču na ravnotežu bakterija u crevima, smanjujući upale i oksidativni stres, što su faktori povezani sa ADHD-om.
Kapsaicin, koji se nalazi u čili paprikama i ostalim ljutim papričicama, deluje na nervni sistem i može da poboljša funkcije mozga vezane za pažnju, impulsivnost i upravljanje emocijama, što je posebno značajno za osobe sa ADHD-om. Takođe, kapsaicin utiče na sinaptičku plastičnost i kognitivne funkcije, čime se smanjuje rizik od neurodegenerativnih bolesti.
Studije pokazuju da kapsaicin može da promeni mikrobioom creva, povećavajući broj korisnih bakterija i smanjujući inflamaciju, što pozitivno utiče na simptome ADHD-a.
Pored kapsaicina, vitamin C i omega-3 masne kiseline iz čili paprika dodatno mogu da pozitivno deluju na zdravlje creva i mozga, potencijalno ublažavajući simptome ADHD-a.
Ipak oprez
Prekomerni unos kapsaicina može da izazove iritaciju creva i neurotoksičnost. Potrebna su dalja klinička ispitivanja na ljudima kako bi se potvrdili sigurni i efikasni tretmani, ali paprika ne bi trebalo da zameni postojeće terapije za ADHD, poručuju istraživači
(News-medical.net/Zdravlje.Kurir.rs)
