GLOBALNE cene nafte naglo su porasle nakon što je Izrael izvršio napad na Iran, što je izazvalo novu eskalaciju tenzija na Bliskom istoku.
Brent sirova nafta, glavna svetska referentna nafta, skočila je za više od 10 procenata na najviši nivo od januara, pre nego što je smanjila deo dobitaka. Završila je dan u porastu od 7,2 procenta na 74,23 dolara po barelu.
Trgovci naftom strahuju da bi sukob između Irana i Izraela mogao da ugrozi snabdevanje iz regiona bogatog energijom. Cene sirove nafte direktno utiču na troškove goriva, kao i na cene hrane i drugih proizvoda. Iako su cene porasle, one su i dalje više od 10 procenata niže nego u istom periodu prošle godine i daleko su ispod nivoa iz 2022. godine, kada je ruska invazija na Ukrajinu podigla cenu nafte iznad 100 dolara po barelu.
Berze u Aziji i Evropi završile su dan u minusu. Japanski indeks Nikei pao je za 0,9 procenata, dok je londonski FTSE 100 pao za 0,39 procenata. Američke akcije su takođe pale – Dau Džons je izgubio 1,79 procenata, a S&P 500 za 0,69 procenata.
„Situacija je eksplozivna“
Istovremeno, porasla je potražnja za takozvanim „sigurnim utočištima“ poput zlata i švajcarskog franka. Cena zlata porasla je za 1,2 procenta, dostigavši najviši nivo u skoro dva meseca – 3.423,30 dolara po unci. Tenzije su dodatno porasle nakon što su izraelske snage napale iranska nuklearna postrojenja i vojne komandante, a izraelska vojska je potvrdila da je Iran potom lansirao oko 100 dronova prema Izraelu.
Analitičarka Vandana Hari iz Vanda Insajtsa rekla je za BBC da bi sukob mogao brzo da se smiri, kao što se dogodilo u aprilu i oktobru prošle godine, ali da postoji i mogućnost šireg rata koji bi ozbiljno poremetio snabdevanje naftom sa Bliskog istoka. „Situacija je eksplozivna, iako se može brzo smiriti. Ali bi mogla da eskalira i u veći rat koji bi uticao na snabdevanje naftom“, rekla je Hari.
Analitičari Kapital Ekonomiksa upozoravaju da bi, u slučaju napada na iransku infrastrukturu za proizvodnju i izvoz nafte, cena Brent nafte mogla da skoči na 80 do 100 dolara po barelu. Dodaju da bi to podstaklo druge proizvođače da povećaju proizvodnju, što bi moglo da ograniči rast cena i njegov uticaj na inflaciju.
Problem sa Ormuskim moreuzom
Rod Denis iz britanskog automobilskog kluba RAC rekao je da je prerano reći da li će rast cena nafte imati neposredni uticaj na cene goriva na pumpama. „Dve ključne stvari su da li će više veleprodajne cene trajati i koliku će maržu trgovci gorivom uzeti“, rekao je Denis.
U najgorem slučaju, Iran bi mogao da poremeti snabdevanje milionima barela nafte dnevno, posebno ako dođe do napada na infrastrukturu ili brodove u Ormuskom moreuzu – jednoj od najvažnijih svetskih plovnih ruta, kroz koju prolazi oko petine globalne nafte.
Ormuski moreuz povezuje Persijski zaliv sa Arapskim morem, a graniči se sa Iranom na severu i Omanom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima na jugu. U svakom trenutku, desetine tankera prevoze naftu i gas kroz strateško područje.
„Tržište za sada reaguje na prvi talas rizika. Ali videćemo u narednim danima da li će se situacija dodatno pogoršati“, rekao je Sol Kavonik iz MST Financial.
(Index)
