Njegov glavni praznik je 24. jula, odnosno 11. jula po julijanskom kalendaru.
Kada je ovaj veliki apostol bio raspet u jermenskom gradu Albanapolju, hrišćani su skinuli njegovo telo i sahranili ga u olovnom kovčegu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju prenos moštiju svetog apostola Vartolomeja. Njegov glavni praznik je 24. jula, odnosno 11. jula po julijanskom kalendaru.
Kada je ovaj veliki apostol bio raspet u jermenskom gradu Albanapolju, hrišćani su skinuli njegovo telo i sahranili ga u olovnom kovčegu. Pošto su se na njegovom grobu dešavala mnoga čudesa, naročito isceljenja bolesnih, broj hrišćana je rastao. Zbog toga su neznabošci uzeli kovčeg sa Vartolomejevim moštima i bacili ga u more.
Istovremeno su bacili još četiri kovčega sa moštima mučenika Papijana, Lukijana, Grigorija i Akakija. Međutim, po Božjem promislu, kovčezi nisu potonuli, već su se vodom razdvojili u četiri različita grada: Akakijev kovčeg je stigao u Askalus, Grigorijev u Kalabriju, Lukijanov u Mesinu, Papijanov na drugi deo Sicilije, a Vartolomejev na Liparska ostrva.
Liparski episkop Agaton je, nekim tajanstvenim otkrovenjem, saznao da se mošti svetog apostola približavaju. Sa sveštenstvom i narodom, izašao je na obalu i dočekao kovčeg s velikom radošću.
Tom prilikom, mnogi bolesni su bili isceljeni moštima svetog apostola. One su bile položene u crkvi posvećenoj svetom Vartolomeju, gde su ostale do vremena ikonoboračkog cara Teofila (oko 839. godine). Kada su muslimani stigli na Lipare, mošti su prenete u grad Benevento.
Tako je Gospod proslavio svog apostola čudesima, i za života i posle smrti.
Narodno verovanje kaže da Vartolomej ne oprašta nevernicima koji danas rade, jer postoji verovanje da bi im svi poslovi u polju mogli propasti. U narodu se kaže: „Smlatiće te kao Vrtoloma prasku!“
U nekim krajevima Srbije veruje se da rad na Vratolomu može izazvati poplave, grad i oluje. Slično tome, ako je danas oblačno, veruje se da to najavljuje lošu godinu za poljoprivrednike i sve one koji žive od rada na zemlji.
Ne preporučuje se rad na njivi danas.
U selima Šumadije, narod veruje da svetac leči padavicu, pa oboleli odlaze u obližnje manastire da se pomole. U topličkom kraju, smatra se da Sveti Vratoloma i Sveti Sava sede na planini i čuvaju njive od štete. Oluje su moguće samo ako oni prilegnu i zadremaju, ali to se retko događa.
Narod veruje da deci treba zabraniti da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, pa se zbog toga svetac zove Vratoloma (Vrtoloma). Takođe se izbegava kupanje u rekama, a ženama se savetuje da danas ne „bućkaju“ mleko.
Svi poslovi na njivama se na današnji dan obustavljaju.
