TOKOM nesanih noći, Sofija, stanovnica Ujedinjenih Arapskih Emirata, brine da će slavine u njenom domu presušiti. Nafta i gas možda jesu srce ekonomije, ali voda je, kaže ona, „temelj našeg opstanka“.
Kako se rat u Iranu pojačava, tako rastu i njeni strahovi da bi neko mogao da cilja najvredniji resurs regiona – vodu, ugrožavajući njenu dostupnost. Njena zabrinutost nije jedinstvena; širom Zaliva raste zabrinutost da bi postrojenja za desalinizaciju, neophodna za život u pustinjskim zemljama, mogla postati mete u sukobu, izveštava CNN.
Zemlje Zaliva, uključujući UAE, u velikoj meri zavise od desalinizacije – procesa pretvaranja morske vode u vodu za piće. Tehnologija omogućava luksuzne terene za golf, vodene parkove i skijališta usred pustinje, ali takođe predstavlja rastuću stratešku slabost.
Bahreinski zvaničnici su u nedelju izvestili da je iranski dron oštetio postrojenje za desalinizaciju, iako snabdevanje vodom nije bilo prekinuto. Napad se dogodio nakon što je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči optužio SAD za napad na objekat na iranskom ostrvu Kešm, nazvavši to „opasnim potezom“ koji je pogodio 30 sela. SAD su negirale bilo kakvu umešanost.
Očigledna razmena vatre ističe opasnost po stotine postrojenja za desalinizaciju u Zalivu, koja snabdevaju vodom za piće oko 100 miliona ljudi. Dok Iran i dalje dobija većinu vode iz reka i podzemnih voda, Zaliv ima veoma malo prirodnih resursa slatke vode. Neke zemlje, poput Kuvajta, Omana i Bahreina, zavise od desalinizacije za skoro svu svoju vodu za piće.
„Kraljevstva slane vode“
Nafta i gas su transformisali Zaliv, pretvarajući retko naseljene zemlje u bogate nacije sa blistavim gradovima za samo nekoliko decenija. Ali ključni, često zanemareni deo priče je uloga desalinizacije. Upravo je taj isti proces, pokretan fosilnim gorivima, omogućio demografski bum u pustinjskim zemljama bez značajnih reka.
Desalinacija je skup i energetski intenzivan proces koji uklanja so, minerale i nečistoće iz morske vode, bilo zagrevanjem ili propuštanjem kroz membrane pod visokim pritiskom.
Zemlje Zaliva su postale „kraljevstva slane vode“, kaže Majkl Kristofer Lou sa Univerziteta u Juti, koji piše knjigu istog imena. „One su globalne supersile u proizvodnji veštačke morske vode na fosilna goriva.“
Zavisnost je dramatično porasla: za Kuvajt i Oman je oko 90%, za Bahrein je 85%, a za Saudijsku Arabiju je oko 70%. Veliki gradovi poput Abu Dabija, Dubaija, Dohe, Kuvajta i Džede sada su gotovo u potpunosti zavisni od desalinizirane vode. „Njihove ekonomije, pa čak i kratkoročni opstanak njihovog stanovništva, u velikoj meri zavise od bezbednosti ovih objekata“, rekao je Nader Habibi, profesor ekonomije na Univerzitetu Brandeis.
Ranjivosti
Pored direktnih napada, postoji i rizik od kolateralne štete, jer se postrojenja za desalinizaciju često nalaze pored druge infrastrukture kao što su elektrane i luke. Ranije ovog meseca, prijavljena je šteta u postrojenju Fudžejra F1 u UAE i postrojenju Doha Vest u Kuvajtu, što izgleda kao indirektna posledica napada na obližnje ciljeve.
Još jedan strah su sajber napadi. Godine 2023, američka vlada je objavila da je Iran izvršio sajber napade na vodnu infrastrukturu u nekoliko američkih država.
Zatvaranje postrojenja ne bi nužno značilo trenutnu katastrofu, jer zemlje Zaliva imaju strateške rezerve. Međutim, udari na ogromna postrojenja koja opslužuju gradove poput Rijada, Abu Dabija i Dubaija mogli bi imati ogromne posledice. „Njihov gubitak bi mogao biti egzistencijalan“, rekao je Zejn Svanson iz CSIS-a.
Popravka tako složenih postrojenja mogla bi trajati nedeljama. Neke zemlje, poput Bahreina i Kuvajta, posebno su ranjive jer imaju manje resursa i skoro u potpunosti se oslanjaju na desalinizaciju. Posledice bi mogle da se kreću od ograničenja bazena i vodenih parkova do privremenog zatvaranja delova ekonomije koji intenzivno koriste vodu.
Kao posezanje za nuklearnim oružjem
Ovo nije prvi put da se dovodi u pitanje ranjivost vodosnabdevanja u Zalivu. Izveštaj CIA iz 2010. godine zaključio je da bi poremećaj desalinizacije „mogao imati ozbiljnije posledice od gubitka bilo koje druge industrije ili sirovine“.
I dok je rat trenutna briga, Lou sumnja da su klimatske promene veći rizik na duži rok. Ne samo da izazivaju ekstremne vremenske uslove koji mogu oštetiti biljke, već i sama desalinizacija na fosilna goriva doprinosi klimatskoj krizi.
Zaliv sada ulazi u svoj najtopliji deo godine. „Vodni resursi će biti pod sve većim pritiskom što duže traje sukob“, rekao je Svanson. Sofija je razmatrala izgradnju zaliha vode, ali kao i mnogi stanovnici, veruje da će vlada brinuti o njihovim potrebama.
Ostaje neizvesno šta će Iran odlučiti, ali stručnjaci se slažu da bi koordinisani napad na postrojenja za desalinizaciju prešao crvenu liniju. Bilo bi kao posezanje za nuklearnim oružjem, rekao je Lou. „Politički i psihološki ožiljci bi bili nezamislivi.“
