Izraelska policija sprečila je katoličke sveštenike juče da uđu u Crkvu Svetog Groba u Jerusalimu kako bi održali misu na hrišćanski praznik Cveti, što do sada nikada nije zabeleženo za više vekova, nakon čega je usledio talas kritika iz Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja, piše AP.
Rano jutros, međutim, izraelska policija je saopštila da je odobrila „ograničeni okvir za molitvu“ u crkvi, u konsultaciji s Latinskom patrijaršijom Jerusalima.
U nedelju je Patrijaršija nazvala policijsku odluku da zabrani ulazak „očigledno nerazumnom i grubo neproporcionalnom merom“.
Time je onemogućeno dvojici najviših verskih vođa crkve, uključujući latinskog patrijarha, kardinala Pjerbatistu Pizabalu, i kustosa Svete Zemlje, da proslave Cveti na mestu za koje hrišćani veruju da je tamo Isus razapet.
Cveti (Palm Sunday) obeležavaju Isusov trijumfalni ulazak u Jerusalim i označavaju početak Velike nedelje za hrišćane, koja kulminira Uskrsom.
Izraelska policija je saopštila da je crkvene vlasti obavestila u subotu da misa na Cveti ne može da se održi zbog bezbednosnih razloga, nedostatka pristupa za hitna vozila kroz uske uličice Starog grada i nedostatka odgovarajućih skloništa.
U ponedeljak, policija je, međutim, u saopštenju navela da novi okvir ima za cilj da „omogući slobodu bogosluženja“.
Istaknuto je da su ograničenja na svetim mestima koja nemaju standardne zaštićene prostore – poput prostrane crkve smeštene duboko u lavirintu malih uličica – namenjena „zaštiti vernika“ od iranskih napada.
Ranije ovog meseca, geleri iz presretanja iranske rakete pali su na krov samo nekoliko koraka od crkve.
Međutim, Latinska patrijaršija je navela da Crkva Svetog Groba održava mise koje nisu otvorene za javnost još od početka rata s Iranom 28. februara, i da nije jasno zašto je misa u nedelju i pristup dvojice sveštenika bio drugačiji.
„Ovo je veoma sveti dan za hrišćane i po našem mišljenju nije postojala nikakva opravdanost za ovakvu odluku ili postupak“, rekao je Farid Jubran, portparol Latinske patrijaršije Jerusalima.
Jubran je dodao da je crkva tražila dozvolu od policije da nekoliko verskih lidera uđe u crkvu za privatnu proslavu u nedelju – ne za događaj otvoren za javnost. Patrijaršija je navela da je odluka ometala slobodu bogosluženja i narušavala status kvo u Jerusalimu.
Tradicionalna procesija na Cveti obično okuplja desetine hiljada hrišćana iz celog sveta koji prolaze od Maslinove gore kroz uske, brdovite ulice prema Starom gradu, mašući palminim grančicama i pevajući.
Papa Lav XIV: Isus kralj Mira nije vodio nijedan rat
U reagovanju papa Lava XIV navodi se: „Usmeravamo svoj pogled ka Isusu, koji se otkriva kao Kralj Mira, čak i dok ratovi vire oko njega. On ostaje postojan u poniznosti, dok drugi podstiču nasilje. On sebe nudi da zagrli čovečanstvo, i dok drugi podižu mačeve i palice“.
Kralj mira, naveo je dalje papa, „nije se naoružao, nije se branio, nije vodio nijedan rat. On je otkrio nežno lice Boga, koji uvek odbacuje nasilje. Umesto da spasi sebe, dopustio je da bude prikovan na krst, prihvatajući svaki krst koji je nošen u svakom vremenu i mestu kroz čitavu ljudsku istoriju.
Ovo je naš Bog: Isus, Kralj Mira, koji odbacuje rat, koga niko ne može koristiti da opravda rat. On ne sluša molitve onih koji vode rat, već ih odbacuje, govoreći: „Iako činite mnogo molitvi, neću poslušati: ruke su vam pune krvi“ (Isaija 1:15).
U njegovim ranama vidimo boli tolikih žena i muškaraca danas. U njegovom poslednjem vapaju upućenom Ocu čujemo jecaje onih koji su slomljeni, bolne uzdahe svih onih koje nasilje potiskuje i koji su žrtve rata.
Hrist, Kralj Mira, ponovo viče sa svog krsta: Bog je ljubav! Smiluj se! Spustite oružje! Setite se da ste braća i sestre!“, napisao je poglavar Rimokatoličke crkve na mreži X.
SAD, Francuska i Italija, kao i Viktor Orban kritikuju odluku
Zatvaranje crkve izazvalo je talas kritika zbog prekomernog ograničavanja bogosluženja od strane izraelskih vlasti, uključujući i najbližeg saveznika Izraela, Sjedinjene Države.
Američki ambasador Majk Hakbi, pobožni evangelistički hrišćanin, rekao je da je incident „nesrećno preterivanje“.
On je naveo da je predložena molitva sa Pizabalom i drugim liderima bila daleko ispod limita od 50 ljudi za okupljanja. „Da se patrijarhu zabrani ulazak u crkvu na Cveti za privatnu ceremoniju je teško razumeti ili opravdati“, napisao je.
Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je incident, navodeći da je to doprinelo „zabrinjavajućem povećanju kršenja statusa svetih mesta u Jerusalimu“. U objavi na X, Makron je napisao: „Slobodno obavljanje bogosluženja u Jerusalimu mora biti zagarantovano svim religijama.“
Italijanske vlasti, širom političkog spektra, osudile su odluku da se Pizabala, italijanski kardinal i jedan od vodećih kandidata za papu na konklavi 2025, ograniči u pristupu crkvi.
Italijanska vlada je formalno protestovala izraelskim vlastima i pozvala izraelskog ambasadora u Rimu radi pojašnjenja.
Premijerka Đorđa Meloni izjavila je da policijska akcija „predstavlja uvredu ne samo prema vernicima već prema svakoj zajednici koja priznaje versku slobodu“.
Mađarski premijer Viktor Orban, koji je veliki prijatelj Benjamina Netanjahua reagovao je na X napisavši: „Ovo su bolni Cveti. Vlasti u Jerusalimu su onemogućile latinskog patrijarha da uđe u Crkvu Svetog Groba.
To je neprihvatljivo za nas hrišćane, čak i uzimajući u obzir ratnu situaciju i opšte mere bezbednosti. Ne smemo dozvoliti da rat isključi vernike bilo koje religije iz našeg zajedničkog svetog grada, Jerusalima“.
Netanjahu: Nije bilo „zle namere“
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da nije bilo „zle namere“ i da je kardinal sprečen da uđe u crkvu zbog bezbednosnih razloga, ali da će Izrael pokušati delimično da otvori Crkvu Svetog Groba u narednim danima.
„S obzirom na svetost nedelje koja prethodi Uskrsu za hrišćane širom sveta, izraelske bezbednosne službe pripremaju plan kako bi verskim liderima omogućile bogosluženje na svetom mestu u narednim danima“, napisao je Netanjahu na X.
(Danas.rs)
