Mimi Morley iz kompanije HelloFresh objašnjava kako neplanski kupujemo previše povrća, pogrešno ga skladištimo u frižideru i tako skraćujemo rok trajanja, što dovodi do nepotrebnog bacanja velikih količina hrane.
Ona ističe da se greške prave već pri kupovini. Mnogi ljudi misle da će tokom sedmice potrošiti više povrća nego što zaista hoće.
„Kupujemo stvari s namjerom da ih iskoristimo, ali češće nego što bismo željeli priznati, zaboravimo, izgubimo inspiraciju ili shvatimo da se ne uklapaju u ono šta na kraju kuhamo“, navela je.
Dodaje da ovaj problem proizlazi iz nedostatka okvirnog plana obroka za sedmicu. Ljudi često kupuju u trenutku jer se to čini dobrim, ali rijetko razmišljaju da li namirnice nadopunjuju ono što već imaju kod kuće ili koliko brzo će se pokvariti. Pored toga, na trajnost povrća utječu i loše skladištenje, pretrpane ladice, neujednačene temperature i neodgovarajuća vlažnost.
Pojašnjava koliko određene vrste povrća realno mogu trajati u frižideru. Lisnato povrće poput špinata, rukole i raznih salata opisuje se kao „osjetljivo“. Ako se čuva u posebnoj ladici za povrće, u prozračnoj vrećici, obično može potrajati tri do pet dana.
„Ponekad ih labavo umotam u papirni ubrus koji je tek blago poprskan vodom prije nego što ih stavim u frižider“, kaže ona i dodaje da ih tako održava hidriranim bez da postanu mokre i kašaste, što je čest problem u zatvorenoj plastici.
Kupus, brokula i karfiol mogu trajati nešto duže. Brokula i karfiol generalno potraju otprilike sedmicu dana, dok glavica kupusa može izdržati i do dvije sedmice ako se drži u ladici za povrće ili hladnijem dijelu frižidera.
Korjenasto povrće poput mrkve, cvekle i pastrnjaka može opstati nekoliko sedmica ako se čuva u perforiranoj plastici ili u ladici s kontrolisanom vlagom. Mimi objašnjava da često odvaja korjenasto povrće od namirnica koje ispuštaju etilen, poput jabuka i paradajza jer on ubrzava sazrijevanje.
Paradajz, krastavce i paprike smatra „posebnim slučajem“. Iako se često ubrajaju u povrće, paradajz gubi aromu u frižideru. Ona savjetuje da se, kad god je moguće, paradajz drži na sobnoj temperaturi i pojede u roku od nekoliko dana. Frižider je prihvatljiv kada je neophodno, ali za duže čuvanje ona paradajz pretvara u jednostavan sos i zamrzava ga. Paprike i krastavci mogu izdržati nekoliko dana u frižideru, pri čemu krastavce treba labavo umotati kako bi se izbjegla kondenzacija i zadržala hrskavost.
Posebnu pažnju traže i svježe začinske biljke. Bosiljak, peršun i korijander najbolje uspijevaju kada im se stabljike drže u vodi na sobnoj temperaturi, slično kao rezano cvijeće. Mimi navodi da ima prijatelje koji misle da svo začinsko bilje mora u frižider, ali upozorava da bosiljak to loše podnosi i da će u hladnom vrlo brzo pocrniti i klonuti. Savjetuje i da se izbjegava zatrpavanje frižidera.
„Cirkulacija zraka je ključna. Čak će se i najotpornije povrće pokvariti brže ako je naslagano ili zgnječeno“, naglašava. Kada su u pitanju ostaci, Mimi preporučuje da se kuhano povrće iskoristi u roku od nekoliko dana uz obaveznu provjeru eventualnih znakova plijesni ili neugodnih mirisa.
(Klix)
