SRBIJA se suočava sa gubitkom do 1,5 milijardi evra iz fondova EU, jer Evropska komisija razmatra obustavu finansiranja zbog demokratskog nazadovanja zemlje i bliskih veza sa Rusijom, piše Politiko.
Iako nije članica EU, Srbija ima pravo na sredstva i grantove namenjene sprovođenju reformi od početka pregovora o pristupanju 2014. godine. Odluka o obustavi isplata dodatno bi zakomplikovala proces proširenja EU, u vreme kada zemlje poput Ukrajine i Crne Gore žure da se pridruže, a uticajne članice poput Francuske pozivaju na oprez.
Gušenje protesta
„Sve smo zabrinutiji zbog onoga što se dešava u Srbiji“, rekla je komesarka EU za proširenje Marta Kos za Politiko. „Od zakona koji podrivaju nezavisnost pravosuđa do suzbijanja protesta i ponovljenog mešanja u nezavisne medije, Komisija procenjuje da li zemlja i dalje ispunjava uslove za isplate iz finansijskih instrumenata EU“, rekla je Kos.
Pritisak unutar Komisije raste poslednjih nedelja da se obustave sredstva, potvrdila su četiri zvaničnika EU koji rade na pitanjima proširenja, govoreći pod uslovom anonimnosti. Sindikat je već javno kritikovao reforme pravosuđa koje je promovisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija se vlada suočila sa masovnim protestima.
Danijel Apostolović, ambasador Srbije pri EU i glavni pregovarač sa blokom, rekao je za Politiko da je „uveren da nećemo doći do te tačke“ obustave finansiranja i da Srbija „ne odustaje od punopravnog članstva u EU“. Dodao je da Beograd vodi intenzivne razgovore sa Komisijom.
Kontroverzne pravosudne reforme
Kos je paket zakona o restrukturiranju sudova i promenama načina imenovanja sudija i tužilaca nazvao „ozbiljnim korakom unazad“ za Srbiju kada je objavljen. Očekuje se da će Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope za ustavno pravo, izdati svoje stručno mišljenje o kontroverznim zakonskim izmenama kasnije ovog meseca.
Dva zvaničnika EU su nagovestila da bi mišljenje moglo da navede Komisiju da zamrzne finansiranje. Kos je rekao da će zahtevati da Srbija „uskladi svoje pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije“. Apostolović je odgovorio da je Beograd „jasno saopštio“ da će slediti preporuke „čim ih dobije“.
Odnosi sa Rusijom
EU je najveći finansijski pokrovitelj Srbije, sa više od 586 miliona evra grantova dodeljenih od 2021. do 2024. godine. Pored toga, obezbeđeno je do 1,5 milijardi evra, uslovljeno reformama.
Prema podacima srpske vlade, zemlja je od 2000. godine dobila više od 7 milijardi evra iz fondova i investicija EU. Međutim, Srbija već dugo balansira svoje odnose sa EU, dok istovremeno neguje bliske veze sa Moskvom i prima novac iz Brisela.
Sofija Todorović, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), rekla je za Politiko da su sloboda medija i vladavina prava u Srbiji „na kocki“ zbog pritiska vlade na novinare i pozvala je Komisiju da interveniše „pre nego što Srbija padne u gotovo potpuni mrak“.
Rastuće strpljenje Brisela
Strpljenje EU sa Beogradom je poslednjih meseci na izmaku. Izveštaj o napretku u proširenju prošlog novembra upozorio je na nazadovanje i „anti-EU narativ“ na „najvišim nivoima“ srpske politike.
Tenzije su dodatno porasle u decembru kada je predsednik Vučić ignorisao samit EU-Zapadni Balkan. Vučić, koji je održavao bliske veze sa Moskvom tokom njene agresije u Ukrajini, žalio se na spor tempo pregovora o članstvu.
U zajedničkom članku sa svojim albanskim kolegom u februaru, rekao je da bi radije težio bližem ekonomskom usklađivanju sa EU, kao što je pridruživanje jedinstvenom tržištu i zoni slobodnog putovanja, nego punopravnom političkom članstvu. Kosovo je odbacilo ove predloge, tvrdeći da bi čak i to zahtevalo značajne reforme.
Prekretnica u odnosima
Prošlog meseca, Srbija se našla na meti kritika zbog izveštaja o nasilju i nepravilnostima tokom lokalnih izbora, kao i o policijskoj raci na univerzitet gde su se stotine studenata sukobile sa policijom.
Jedan zvaničnik EU rekao je da ovi događaji, zajedno sa kontinuiranom saradnjom Srbije sa Moskvom, predstavljaju prekretnicu u odnosima između Brisela i Beograda i podstakli su izvršnu vlast EU da zauzme oštriji stav.
„Kao zemlja kandidat, očekujemo i da će Srbija biti uz nas u spoljnoj politici i da će se više uskladiti sa našim stavovima“, zaključio je Kos za Politiko, bez posebnog pominjanja Rusije.
(Index)
