Rusija bi se mogla suočiti s ponavljanjem boljševičke revolucije iz 1917. ako hitno ne preduzme korake za rešavanje rastućeg nezadovoljstva, upozorio je čelnik Komunističke partije te zemlje Genadij Zjuganov.
„Rekli smo vam deset puta – ekonomija će se urušiti. Prvo tromesečje bilo je potpuna katastrofa. Ako hitno ne preduzmete finansijske, ekonomske i druge mere, na jesen ćemo se suočiti s onim što se dogodilo 1917. Nemamo pravo to da ponovimo“, poručio je Zjuganov u ruskom parlamentu, Državnoj dumi, misleći na dolazak Vladimira Lenjina na vlast nakon svrgavanja poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova, kako prenosi britanski The Times.
Iako se Komunistička partija, druga po veličini u ruskom parlamentu, predstavlja kao naslednica ideja Vladimira Iljiča Uljanova – Lenjina i Karla Marksa, naširoko je se smatra delom preterano anti-kremljski nastrojen, čija je svrha zapravo da Rusima pruži iluziju demokratije.
Međutim, istina jeste da Kremlj poslednjih nedelja muku muči da zadrži nezadovoljstvo građana pod kontrolom. Naime, Zjuganovljeve izjave usledile su nakon što je Viktorija Bonja, jedna od najpoznatijih i najuticajnijih ruskih manekenki, modela i influencerki, bivša televizijska zvezda i inače čvrsti pristalica ruskog lidera koja – što nije iznenađujuće – ne živi u Rusiji već na Zapadu, tačnije u Monaku – optužila je Kremlj da nije uspeo da reši niz problema, od ekonomije do ograničenja interneta. Njen 18-minutni video na Instagramu je pregledan više od 30 miliona puta otkako je objavljen prošle nedelje.
„Vladimire Vladimiroviču, ljudi te se boje“
„Vladimire Vladimiroviču, ljudi te se boje“, rekla je Bonja, obraćajući se Vladimiru Putinu.
„Ljudi te se boje, blogeri te se boje, umetnici te se boje, guverneri te se boje. A ti si predsednik naše države“, rekla je, između ostaloga, Bonja – koja je kasnije obrisala svoj video snimak.
Kremlj je, međutim, odbacio Bonjinu tvrdnju – i ne samo njenu, već i tvrdnju brojnih kremljovskih propagandista, ruskih uticajnih ljudi i proratnih vojnih blogera – da se ruski lider drži u mraku jer se zvaničnici „plaše“ da mu kažu istinu o rastućim problemima sa kojima se Rusija suočava.
„Znate li koji je rizik? Ljudi će prestati da se plaše, a sada ih stežu kao oprugu, i jednog dana ta opruga će pući“, rekla je Bonja, koji nije pomenula rat u Ukrajini.
Čak je i ruska državna agencija za ispitivanje javnog mnenja priznala da je Putinova popularnost pala na najniži nivo od početka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu 2022. godine. Sada 66 odsto Rusa odobrava njegove poteze, što je pad od 11 odsto od decembra, prema Vtsiomu. Iako je ta brojka prema zapadnim standardima izuzetno visoka, treba imati na umu da Kremlj kontroliše sve nacionalne medije te da u Rusiji zapravo nema stvarnih opozicionih stranaka, podseća Times.
Pad podrške Putinu delom je prouzrokovan gušenjem aplikacije za razmenu poruka Telegram, najpopularnije takve platforme koju koriste desetine miliona Rusa – od običnih građana do poslovnih ljudi i vojnika – ali i raznim drugim ograničenjima interneta, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo ruskih građana, posebno od kada je usluga mobilnog interneta sve češće nedostupna ne samo u dalekim i izolovanim krajevima zemlje, nego i u Moskvi i Sankt Peterburgu.
Kremlj je, što je vrlo neobično za Putinov režim, prihvatio i reagovao na kritike i objavio kako „radi na rešavanju problema koje je Bonja identifikovala“, a Zjuganov se požalio da je Kremlj reagovao na njen istup, a ignorisao pozive njegove stranke na delovanje.
„Učinili smo sve što smo mogli da podržimo Putina, njegovu strategiju i politiku. A onda ova dama iz Monaka – nju su poslušali!“, rekao je ogorčeno.
Njegova zabrinutost zbog ponavljanja revolucije iz 1917. godine, koja je rezultirala sa sedam decenija komunističke vlasti, u nekim je krugovima izazvala podsmeh.
„To nisu komunisti – to su nekakvi antikomunisti“, komentarisao je politički analitičar Abas Galjamov, nekadašnji pisac govora ruskog čelnika, koji je u Rusiji proglašen „stranim agentom“ i godinama živi u egzilu.
„Neka čudna vrsta komunista“, ocenio je, pak, Jurij Butusov, uticajni ukrajinski novinar.
Bonjine izjave izazvale su žestok napad voditelja ruske državne televizije Vladimira Solovjova, najpoznatijeg prokremaljskog i proratnog propagandiste.
„Nije na ovoj istrošenoj bludnici da otvara svoja prljava usta“, rekao je on, između ostalog, u programu, optuživši je da radi za Zapad.
„Otuđeni i opsednuti vladar“
Influenserka mu je brzo uzvratila, najavivši da će pokrenuti peticiju kako bi bio uklonjen s televizije.
„Želim da pitam sve nas žene – u kom trenutku smo propustile trenutak kada su žene počele da budu vređane na nacionalnim TV kanalima?“, prokomentarisala je. Takođe je objavila video koji je generisala veštačka inteligencija, na kojem se ona, kao Spiderwoman tuče Solovjova i Vitalija Milonova, prokremljovskog poslanika, koji je sugerisao da je prostitutka ili skupa eskort dama.
Ipak, Bonja je brižno pazila da ne kritikuje samog Putina, što je izazvalo nagađanja da su njene izjave orkestrirao Kremlj kako bi se stvorio utisak da vlast reaguje na probleme. Takođe je pokušala da se distancira od ruske opozicije u egzilu.
„Nisam s vama, ja sam s narodom“, rekla je ona u video objavi. „Ne znam šta će mi se dogoditi… ali vredelo je jer nisam mogla da ne iskoristim svoj glas… Bila bi to izdaja moje ruske duše da nisam progovorila. Tako mi je drago da se naš glas čuo [u Kremlju]“, rekla je.
U međuvremenu, Putinovi kritičari već dugo ocenjuju da je ruski vladar sve više udaljen od briga običnih ljudi i da je opsednut ratom u Ukrajini i „slavom“ sovjetske ere.
U sredu je, po Putinovom nalogu, Akademija Federalne bezbednosne službe (FSB) u Moskvi, tajne službe naslednice KGB-a, preimenovana u čast Feliksa Dzeržinskog, prvog šefa Čeke, zastrašujuće sovjetske tajne policije.
Dzeržinski je Čeku, preteču podjednako zloglasne tajne službe KGB, osnovao 1917. godine. Njegovi agenti ubili su desetine hiljada navodnih „klasnih neprijatelja“ tokom razdoblja poznatog kao „Crveni teror“, kampanje masovnog ubijanja civila raznih profila, za koje su boljševici sumnjali da bi mogli da podrže kontrarevoluciju.
Njegov kip srušen je u Moskvi 1991. tokom prodemokratskih protesta uoči raspada Sovjetskog Saveza. Akademija FSB-a, nosila je njegovo ime od 1962. do 1993. godine.
Uprkos neuspehu Rusije da pobedi Ukrajinu u više od četiri godine rata, nema znakova da je Putin spreman da smanji svoje osvajačke ambicije u zemlji. U utorak je ponovo uporedio „specijalnu vojnu operaciju“ Kremlja sa pobedom Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom i pohvalio žene i decu što „pletu čarape“ za vojnike na bojnom polju.
Tatjana Stanovaja, istaknuta ruska politička analitičarka koja živi u egzilu, kaže da „stariji i distancirani Putin“ rizikuje da izgubi kontrolu zbog „unutrašnjeg raskola izazvanog gašenjem interneta“.
„On ne može ni da sklopi mir u Ukrajini niti da dobije rat koji je započeo“, napisala je u članku za Karnegi centar za Rusiju i Evroaziju, tink-tenk.
„Putinova glavna prednost je uvek bila njegova snaga. Slab Putin nikome ne koristi – čak ni bezbednosnom aparatu zemlje“, zaključila je Stanovaja, prema pisanju The Times.
(Telegraf.rs)
