ASTRONOMI su prvi put otkrili tanku atmosferu oko sićušnog nebeskog tela u spoljašnjem delu Sunčevog sistema, objekta za koji se ranije smatralo da je premali da bi je imao.
Neočekivano otkriće, objavljeno u časopisu Nature Astronomy, moglo bi da promeni naše razumevanje o tome kako se atmosfere formiraju i opstaju oko malih objekata i da ponudi novu perspektivu na objekte u Kajperovom pojasu, izveštava CNN.
Kajperov pojas, koji se nalazi na rubu našeg Sunčevog sistema, dom je hiljada ledenih, stenovitih tela poznatih kao transneptunski objekti (TNO), ostaci formiranja sistema pre 4,5 milijardi godina. Ovi objekti se nazivaju transneptunski jer se nalaze izvan orbite Neptuna, a najveći od njih je patuljasta planeta Pluton.
Zbog niskih temperatura i slabe gravitacije, astronomi su dugo verovali da manja tela nisu u stanju da zadrže atmosferu. Pluton, sa svojom tankom atmosferom, bio je značajan izuzetak. S druge strane, patuljaste planete Erida, Haumea, Makemake i kandidat za patuljastu planetu Kvaoar, koje su najveće transnacionalne nuklearne planete posle Plutona, izgleda da nemaju atmosfere.
Zato je otkriće japanskih astronoma, predvođenih dr Ko Arimacuom iz Nacionalne astronomske opservatorije Japana, toliko značajno. Posmatrajući transnacionalnu nuklearnu planetu poznatu kao (612533) 2002 XV93, uočili su tanku atmosferu. Dok Pluton ima prečnik od 2377 kilometara, 2002 XV93 je široka samo oko 500 kilometara, što otkriće čini još iznenađujućim.
Prilika koja je sve promenila
Arimacu i njegove kolege iskoristili su retku priliku u januaru 2024. godine, kada je 2002 XV93 trebalo da prođe ispred sjajne zvezde, kako se vidi iz Japana.
3Takvi događaji, poznati kao zvezdane okultacije, pružaju jedinstvenu priliku za proučavanje veličine, oblika i drugih svojstava udaljenih objekata. Istraživači su postavili posmatračke stanice na tri lokacije širom Japana, koristeći opservatorije u prefekturama Kjoto i Nagano i teleskop kojim upravljaju građanski naučnici u Fukušimi.
Kako se 2002 XV93 kretala ispred zvezde, njena svetlost nije iznenada nestala i ponovo se pojavila, kao što bi bio slučaj da objekat nema atmosferu. Umesto toga, svetlost je postepeno bledela, što ukazuje na prisustvo atmosferskog sloja koji prelama svetlost.
„Podaci posmatranja pokazali su postepenu promenu sjaja zvezde blizu ivice senke, koja je trajala oko 1,5 sekunde“, objasnio je Arimacu.
„Takva postepena promena se prirodno objašnjava ako je svetlost zvezda prelamana veoma tankom atmosferom koja okružuje objekat.“
Istraživači su izračunali da je atmosfera 2002 XV93 oko 5 do 10 miliona puta tanja od Zemljine. Postoje dve glavne hipoteze o njenom formiranju. Mogla je nastati kao rezultat kriovulkana na malom, ledenom telu, oslobađajući gasove poput metana, azota ili ugljen-monoksida iz njegove unutrašnjosti.
Druga mogućnost je da je drugi objekat Kajperovog pojasa, poput komete, udario u 2002 XV93, oslobađajući gasove ispod površine. Ako je atmosfera nastala udarom, mogla bi trajati samo nekoliko stotina godina, smatra Arimacu. Ali ako je redovna aktivnost kriovulkana obnavlja, mogla bi trajati mnogo duže.
Šta je sledeće?
Buduća posmatranja 2002 XV93, bilo kroz nove zvezdane okultacije ili korišćenjem moćnog svemirskog teleskopa Džejms Veb, pomoći će astronomima da bolje razumeju prirodu ove atmosfere, njen sastav i njeno poreklo.
„Ako buduća posmatranja okultacije pokažu kontinuirani pad pritiska, to bi ukazalo na kratkotrajni šok kao uzrok“, rekao je Arimacu. Vebov teleskop bi takođe mogao da detektuje emisije metana ili ugljen-monoksida, čime bi se precizno odredio sastav atmosfere.
Arimacuov tim će nastaviti da traži atmosfere oko drugih transneptunskih objekata kako bi utvrdio da li je 2002 XV93 redak izuzetak ili i drugi slični mali objekti imaju atmosfere.
„Bilo je uzbudljivo čitati o ovom otkriću“, rekao je dr Skot S. Šepard, naučnik u Karnegi institutu za nauku u Vašingtonu, koji nije bio uključen u istraživanje. „Smatralo se da su objekti poput 2002 XV93 premali da bi imali atmosfere, ali ovaj rezultat pokazuje da to nije tačno.“
Šepard, koji proučava i otkriva transneptunske objekte (TNO), napomenuo je da otkriće takođe ukazuje na nedavnu aktivnost na 2002 XV93, bilo da je u pitanju erupcija zamrznutih gasova ili posledica udara.
„Ovo pokazuje da Kajperov pojas nije hladno, mrtvo mesto, već prepun aktivnosti i sadrži mnoge osnovne elemente za život“, zaključio je Šepard.
