Naša najopasnija zmija, i najjača otrovnica u Evropi, uočena je na Zlatiboru. Reč je o velikom primerku poskoka.
„Izuzetno lep primerak ženke Poskoka, planina Zlatibor , klisura Griža potoka…„, navodi se u opisu fotografija sa lica mesta na Fejsbuk grupi Putujmo po Srbiji. Autor dalje opisuje i kako je zaključio da je reč o ženki, kako ih prepoznati i razlikovati.
„Razlikovanje mužјaka i ženke poskoka (Vipera ammodytes) zasniva se na polnom dimorfizmu, koјi se naјlakše uočava kroz boјu, šare i veličinu. Evo ključnih razlika:Boјa i šare: Mužјaci su uglavnom svetlosvi do pepeljasti sa јasno izraženom, tamnom cik-cak šarom duž tela. Ženke su obično braonkasto-smeđe, bakarne ili narandžaste niјanse, a njihova cik-cak šara јe manje izražena i svetliјa, teže se razlikuјe od osnovne boјe tela. Veličina: Mužјaci su generalno nešto veći i duži od ženki“, navodi on.
Iskusni zmijolovac Vladica Stanković pre dve nedelje je izvlačio poskoka iz jedne srpske porodične kuće.
„Inače, u mom poslu 97 odsto svih intervencija čine neotrovne zmije, dok se u svega 3 do 5 odsto slučajeva radi o otrovnicama. Ipak, dešava se. Ima poskoka, ima problema po Srbiji, a mi smo tu da ih rešavamo kako znamo i umemo. To se dešava prvenstveno u seoskim kućama i vikendicama gde ljudi ne borave po 24 sata dnevno. Tamo gde nema stalnog kretanja, glodari prvi naprave rupe i staništa. Zmije se samo nadovežu na njih, koriste njihove kanale i prate izvor hrane. Kada im se poklope hrana, voda i mir, one tu borave i to postane njihovo privremeno stanište“, objasnio nam je nedavno iskusni lovac.
Ispričao nam je i da se hvatanje poskoka dogodilo u Prokuplju, ali da ne postoji tačno mesto u Srbiji gde otrovnica ima najviše, već da se mogu pojaviti bilo gde kuda im klima pogoduje.
„Konkretno, ovaj slučaj je bio iz okoline Prokuplja. Tamo ih ima, kao i u ostalim delovima Srbije, osim u Beogradu i Vojvodini gde ih nema. Normalno je da otrovnice postoje u prirodi. Poskoci se nalaze na nadmorskim visinama od 200 pa sve do 2.200 metara. Negde ih ima više, negde manje, ali to je sasvim uobičajena pojava svake godine“, ističe dalje Vladica.
Kako nam dalje objašnjava Vladica, u Srbiji postoje tri vrste otrovnica – poskok, šarka i šargan.
„Poskok je naša najpoznatija i najjača otrovnica, ne samo kod nas nego i u Evropi. U proseku naraste od 70 do 80 centimetara, mada u nekim kanjonima, gde nemaju prirodnih neprijatelja, mogu da se nađu i krupniji primerci koji odskaču od proseka. Pored njega, imamo i šarku, koja se sreće iznad 600 metara nadmorske visine, kao i planinskog šargana. Šargan je veoma redak, ugrožen i živi samo na visokim planinama poput Šare ili Prokletija“, dodaje.
(Telegraf.rs)
