RUSKI dronovi jedan za drugim obaraju skladišta u američkom vlasništvu. Svaki je najavio svoj dolazak jezivim zavijanjem, nakon čega su usledile eksplozije koje su paralile ogroman terminal za žito na jugu Ukrajine i obasjale noćno nebo. Sedam dronova za tri minuta. Meta, prema napadu sredinom aprila koji je zabeležio vozač kamiona, bio je američki poljoprivredni gigant Kargil.
„Ovo je ludo“, ponavlja vozač na videu koji je dobio i verifikovao Njujork tajms. Napad je samo jedan u nizu ruskih udara na velike američke kompanije od prošlog leta, a među ciljevima su bili objekti povezani sa Koka-Kolom, Boingom, proizvođačem grickalica Mondelezom i duvanskim gigantom Filip Morisom.
Korporacije su uglavnom izbegavale da javno govore o napadima, pazeći da ne uplaše investitore i osiguravajuće kompanije. Iako je Ukrajina otkrila nekoliko napada na američku imovinu, napadi na Kargil i Koka-Kolu do sada nisu prijavljeni, piše Njujork tajms.
Žele da oteraju američke investitore
Ruski motivi za ciljanje američkih kompanija nisu sasvim jasni. Neki ukrajinski biznismeni kažu da su napadi deo šire kampanje usmerene na sve vrste imovine, bez obzira na nacionalnost vlasnika, kako bi se ugušila ekonomija. Drugi vide konkretniji cilj: odvraćanje američkih investicija u vreme kada Kijev pokušava da produbi poslovne veze sa Belom kućom koja insistira na sklapanju dogovora.
Kompanije su tiho izrazile zabrinutost američkim zvaničnicima zbog onoga što nazivaju namernom i eskalirajućom kampanjom protiv američkih poslovnih interesa u Ukrajini. Bela kuća, uprkos obećanju da će braniti američke komercijalne interese u inostranstvu, ostala je uzdržana.
Trampova administracija nije javno osudila nijedan od napada koje je Ukrajina najavila ove godine. Nakon što su američke diplomate u Kijevu i ukrajinski poslovni krugovi i zvaničnici upozorili na napade, administracija je ponudila malo više od njihovog priznanja, prema rečima tri osobe upoznate sa diskusijama koje je naveo Njujork tajms.
Dvostruki standardi Bele kuće
Istovremeno, Vašington je rekao Kijevu da se uzdrži od napada na ruski naftni terminal na Crnom moru koji izvozi naftu sa kazahstanskih polja u kojima američke kompanije imaju interese. Informaciju je potvrdila ambasadorka Ukrajine u Sjedinjenim Državama, Olga Stefanišina.
Ovaj kontrast je podstakao optužbe o dvostrukim standardima od strane Trampove administracije u načinu vođenja rata. Ovo dolazi nakon što je predsednik Tramp više puta vršio pritisak na Ukrajinu da prihvati nepovoljne uslove za okončanje rata, dok je istovremeno ignorisao odbijanje Moskve da napravi bilo kakve ustupke.
Portparol Stejt departmenta je rekao da je Vašington „pozvao obe strane da se uzdrže od ciljanja američkih poslovnih interesa“. Portparolka Bele kuće nije odgovorila na konkretna pitanja, rekavši samo da Tramp i njegov tim „veoma naporno rade na okončanju rata između Rusije i Ukrajine“.
Senatori su potvrdili: Namerno nas ciljaju.
U februaru su predstavnici nekoliko američkih kompanija, uključujući Koka-Kolu, Kargil i Bandž, razgovarali sa dvostranačkom grupom američkih senatora koji su posetili Ukrajinu. „Saslušavši nekoliko njih, rekli su da veruju da su namerno meta“, rekla je u telefonskom intervjuu senatorka Džin Šahin, vodeća demokratkinja u Odboru za spoljne poslove.
Endi Hunder, šef Američke privredne komore u Ukrajini, kaže da Rusi „šalju ove rakete i dronove u nadi da će sprečiti američki biznis da dođe u Ukrajinu“. Prisustvo američkih kompanija u zemlji je skromno, oko 120 kompanija, ali su tu veliki brendovi poput Mekdonaldsa i Koka-Kole, kao i svi glavni američki trgovci žitaricama.
Mnoge kompanije su pretrpele gubitke u prvim nedeljama invazije 2022. godine. U gradu Velika Dimerka, ruski vojnici su potom opljačkali fabriku za flaširanje u delimičnom vlasništvu Koka-Kole, ukravši, između ostalog, flaše viskija Džek Danijels. Nakon što su vojnici viđeni pijani kako slave na ulicama, meštani su se šalili da je viski pomogao u zaustavljanju ruskog napredovanja.
Koka-Kola je bila meta
Nakon što su ruske trupe potisnute, fabrika za flaširanje je nastavila sa radom u maju 2022. godine. Radila je bez incidenata naredne tri godine, kao i većina američkih kompanija. „Ne sećam se da je Rusija posebno ciljala američke kompanije pre 2025. godine“, rekao je Džim O’Brajen, koji je bio pomoćnik državnog sekretara za evropske poslove do januara ove godine.
Sve se to promenilo prošlog leta. Sredinom juna, fabrika Boinga u Kijevu je oštećena. Dva meseca kasnije, ruske krstareće rakete pogodile su fabriku Fleks Ltd., američkog proizvođača elektronike, u zapadnoj Ukrajini, stotinama kilometara od fronta. Tramp je tada novinarima rekao da „nije srećan“ zbog napada, ali Rusija se nije zaustavila.
Možda najsimboličniji napad bio je onaj na fabriku za flaširanje Koka-Kole. Fabriku, okruženu poljima, teško je propustiti; dva vodotornja na ulazu su obojena crvenom bojom sa karakterističnim belim logotipom. Krajem prošle godine, ruski dron je pogodio fabriku, a nekoliko meseci kasnije, ukrajinska odbrana je oborila još jednu dok se približavala fabrici. Treća je pogodila obližnju solarnu elektranu. Za gradonačelnika Velike Dimerke, nema sumnje: „Ciljali su Koka-Kolu.“
Napadi se intenziviraju 2026. godine
Kako je 2026. godina ušla, napadi su se intenzivirali. Za samo četiri nedelje, pogođeni su objekti kompanija Bunge, Philip Morris i Mondelez. Nekoliko ukrajinskih biznismena primetilo je da su napadi postali češći baš kada je Ukrajina prošle godine počela da produbljuje ekonomske veze sa Sjedinjenim Državama.
Prošlog proleća, Kijev i Vašington su potpisali sporazum koji Sjedinjenim Državama daje preferencijalni pristup investicijama u energetski sektor Ukrajine. U januaru je ukrajinska vlada dodelila ugovor o vađenju litijuma kompaniji u vlasništvu Trampovog prijatelja milijardera i kompaniji u delimičnom vlasništvu američke vlade. Očekuje se da će napadi potkopati taj pristup tako što će „američke fabrike, skladišta i kancelarije izgledati kao neprihvatljiv rizik“, rekli su stručnjaci za The New York Times.
Šutnja kao opasan presedan
Javno alarmiranje o tim napadima pokazalo se osjetljivim pitanjem. Neke tvrtke odbijaju priznati da su napadnute jer se boje panike među dioničarima. Neke i dalje posluju u Rusiji unatoč ratu, što dodatno komplicira sliku. Ukrajina pak ne želi previše isticati te udare kako ne bi pojačala imidž zemlje kao rizičnog mjesta za poslovanje.
Senatorica Shaheen potpisala je rezoluciju kojom se osuđuje „specifično ciljanje američkih tvrtki“, ali ističe da je odgovor Trumpove administracije bio – ništa. „Samo šutnja“, kaže senatorica. Washington nije javno reagirao na udare na Bunge, Mondelez i Philip Morris.
Oleksandr Romanišin, bivši zamjenik ukrajinskog ministra gospodarstva, kaže da je američki odgovor važan i za sam SAD. Ili će Washington poslati jasan signal da će američke tvrtke biti zaštićene, ili će tiho prihvatiti presedan koji će drugi autoritarni režimi pažljivo proučiti: da možete nekažnjeno napadati tvrtke povezane sa SAD-om.
