Generalni sekretar NATO-a Mark Rute će sledeće nedelje izvršiti pritisak na evropske proizvođače oružja da povećaju investicije i pokrenu masovnu proizvodnju. Vojni savez želi da ojača odbrambene kapacitete Starog kontinenta, ali i da po svaku cenu ispuni zahteve američkog predsednika Donalda Trampa.
Rute planira da okupi lidere vodećih evropskih vojnih grupa u Briselu kako bi od njih zatražio hitan odgovor. Cilj je da se pripremi teren za ključne ugovore koji će biti zvanično objavljeni na godišnjem samitu NATO-a u Ankari ovog jula, saznaje Fajnenšel tajms iz izvora upoznatih sa situacijom.
NATO traži hitne podatke o raketama
Pre vanrednog sastanka, od vojnih kompanija je eksplicitno zatraženo da dostave podatke o svojim najvećim investicijama i realnim mogućnostima za brzo povećanje proizvodnje. Poseban naglasak je stavljen na sektore kao što su protivvazdušna odbrana i rakete dugog dometa.
Iako se Rute redovno sastaje sa liderima evropske vojne industrije, tako masovno okupljanje tako velikog broja suprotstavljenih kompanija na jednom mestu je potpuno neobično, ističu izvori iz industrije. Poruka koju šef alijanse šalje jasno pokazuje koliko su vrući pod nogama unutar NATO-a – hitno moraju da pokažu konkretan industrijski uzlet pre nego što se svetski lideri okupe u Turskoj.
Očekuje se da će na sastanak stići delegacije najvećih evropskih proizvođača oružja, uključujući Erbas, Rajnmetal, Safran, Saab, MBDA i Leonardo.
Trampov pritisak zbog rata u Iranu
Na pitanje novinara, Erbas je kratko rekao: „Ne komentarišemo detalje privatnih i neformalnih sastanaka.“ Rajnmetal, MBDA i Leonardo su glatko odbili da komentarišu, dok Safran i Saab nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar, izveštava FT.
NATO želi da evropski vojni giganti hitno pomognu u ispunjavanju Trampovih zahteva za drastično povećanje izdataka za odbranu. Bela kuća ne krije svoj bes jer smatra da evropski saveznici nisu dovoljno podržali rat SAD protiv Irana.
Nove investicije bi takođe trebalo da smanje zavisnost Evrope od Amerike, u vreme kada u evropskim prestonicama postoji opravdana zabrinutost oko toga koliko je Vašington posvećen odbrani regiona.
Na prošlogodišnjem samitu u Hagu, članice alijanse su popustile Trampovom pritisku i složile se da povećaju izdatke za odbranu na čak pet procenata BDP-a. Ako se predstojeći samit u Ankari fokusira na konkretne sporazume o naoružanju, to će biti jasan dokaz da se plan sprovodi, a Tramp će moći da preuzme pune zasluge za njegov uspeh, otkrili su zvaničnici uključeni u pripreme.
Vojna industrija i spori ministri pored zida
„Poenta je da ovo povećanje vojnog budžeta konačno izgleda stvarno i opipljivo na papiru“, rekao je jedan zvaničnik za Fajnenšel tajms. Rute stoga traži od kompanija za odbranu da sada brzo počnu da investiraju, ne čekajući da im njihove matične zemlje prvo pošalju zvanične porudžbine.
Evropski proizvođači oružja i ministarstva odbrane godinama se žestoko svađaju oko toga ko je zaista kriv za slabu vojnu proizvodnju na kontinentu. Vojna industrija optužuje vlade da ne potpisuju dovoljno dugoročnih ugovora o nabavci, dok države odgovaraju da privatni sektor presporo širi svoje pogone.
Uprkos ovim zategnutim odnosima, Rute želi da čuje od kompanija koje su im glavne prepreke za ubrzavanje proizvodnje kako bi se zadovoljile potrebe alijanse, potvrdila su dva izvora iz industrije. I dok su evropske zabrinutosti donekle rešile problem nestašice municije, nabavka raketa dugog dometa trenutno je najveća glavobolja za evropske vlade.
Amerikanci povlače trupe iz Nemačke
Berlin očajnički pokušava da kupi američke krstareće rakete Tomahavk kako bi ojačao svoju odbranu od Rusije. Priča je postala kritična nakon što je Pentagon iznenada otkazao planove za raspoređivanje sopstvene opreme u Nemačkoj. Istovremeno, Evropa vrši pritisak na domaće kompanije da hitno ubrzaju razvoj sopstvenog evropskog oružja kako bi zamenile američko.
Podsetimo se da je početkom maja Pentagon najavio povlačenje 5.000 vojnika iz Nemačke nakon žestoke svađe između Trampa i nemačkog kancelara Fridriha Merca oko rata u Iranu. Zbog ovog sukoba, Amerika je u rekordnom roku potrošila ogromne količine kritične municije koju je godinama akumulirala.
Oba ova događaja poslužila su kao poziv na buđenje za Evropljane, odnosno jasan znak da hitno moraju da ojačaju sopstvene proizvodne i vojne kapacitete, ističu sagovornici Fajnenšel tajmsa.
Trilion dolara za oružje i rešavanje zavisnosti od Kine
Ako evropske članice NATO-a zaista ostvare cilj od pet procenata, to će značiti da će do 2035. godine potrošiti neverovatan trilion dolara više na odbranu u poređenju sa 2024. Zvaničnici Alijanse ne kriju da žele velike, visokoprofilne ugovore u sektorima gde je Evropa potpuno zavisna od SAD: protivvazdušna odbrana, rakete dugog dometa i špijunske mogućnosti poput svemirskih satelita.
Neke od kompanija će sledeće nedelje izložiti planove za otvaranje novih fabrika, zapošljavanje ljudi, obezbeđivanje ključnih sirovina i jačanje lanaca snabdevanja. Izvori su dodali da će se ozbiljne diskusije voditi iza zatvorenih vrata i o tome kako smanjiti opasnu zavisnost od komponenti iz Kine i Tajvana.
„Generalni sekretar se redovno sastaje sa predstavnicima industrije i finansijskih institucija iz celog saveza kako bi podstakao veću proizvodnju, inovacije i investicije koje su nam potrebne da bismo zadovoljili naše vojne potrebe“, zaključio je zvaničnik NATO-a za Fajnenšel tajms.
