Gotovo je nemoguće pronaći mesto u Zapadnoj Evropi koje trenutno ne doživljava toplotni talas. Temperature u Velikoj Britaniji su u utorak prešle 35°C, što je više od 2°C iznad prethodnog rekorda za maj. Britanski Meteorološki zavod kaže da bi takva vrućina bila izuzetna čak i usred leta, a kamoli u proleće.
Francuska je takođe usred neviđenog toplotnog talasa za ovo doba godine, a njena meteorološka služba Météo-France izveštava o stotinama oborenih temperaturnih rekorda širom zemlje.
Irska je oborila svoj majski rekord za više od 1°C, dok Nemačka, Italija, Španija i Švajcarska takođe doživljavaju neobično vruće prolećne uslove, izveštava BBC.
„Neverovatno“
„Apsolutno neverovatno“, rekla je Friderike Oto, profesorka klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu. „To je apsolutno ludo“, dodaje Piter Torn, direktor Centra za istraživanje klime Ikar na Univerzitetu Mejnut u Irskoj.
Neposredni uzrok toplotnog talasa je takozvana toplotna kupola, fenomen u kojem se područje visokog pritiska zaglavi iznad Evrope, zarobljavajući vruć vazduh ispod sebe. Ali naučnici ne sumnjaju da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem – pre svega sagorevanje uglja, nafte i gasa – dodatno pogoršale toplotni talas.
Prema klimatskoj službi Kopernikus, Evropa se zagreva brzinom od 0,56°C po deceniji u poslednjih 30 godina, što je više nego dvostruko više od globalnog proseka. To možda ne zvuči mnogo, ali u klimatskom smislu predstavlja ogromnu promenu, dovoljnu da ekstremne toplotne događaje učini mnogo intenzivnijim.
„Kada imate toplotni talas, on je mnogo intenzivniji jer se nadovezuje na zagrevanje klime“, rekao je za BBC News Ričard Bets, šef istraživanja uticaja klime u Meteorološkoj kancelariji i profesor na Univerzitetu u Ekseteru.
„Klimatolog sam već 33 godine i vidimo upravo ono na šta smo upozoravali tada, iako ovi rekordi mogu biti ekstremniji i doći ranije nego što smo očekivali“, dodao je. Toplotni talas nije ograničen samo na Evropu; u Delhiju, u Indiji, temperature su dostigle 45°C.
Rekordi se ne obaraju, oni se uništavaju
U stabilnoj klimi, kako naučnici prikupljaju podatke o temperaturi iz godine u godinu, novi rekordi bi trebalo da postanu sve ređi tokom vremena. Logika je jednostavna: veća je verovatnoća da ćete videti novi rekord nakon 10 godina prikupljanja podataka nego nakon 100.
„Kada neko obori svetski rekord u skoku u vis, očekujete da će se popeti za centimetar, a ne za 20 ili 30 centimetara odjednom. Isto važi i za vreme“, rekao je za BBC News Erih Fišer, profesor na Institutu za atmosferske i klimatske nauke na ETH Cirihu u Švajcarskoj.
„Ako se rekord obori nakon 100 ili 150 godina merenja, očekivali biste da će se popeti za deseti deo stepena, a ne za dva ili tri stepena odjednom“, dodao je.
Ali kada se relativno redak vremenski sistem poput ovogodišnje toplotne kupole pojavi u klimatskim uslovima koji se zagrevaju, razlika u rekordu može biti ogromna. „Prolazimo kroz period veoma brzog zagrevanja, posebno u zapadnoj Evropi. Dakle, ako bi se isti vremenski uslovi koje smo imali, recimo, 1970-ih ponovili danas, ne bi bilo samo malo toplije, već bi zapisi bili potpuno uništeni“, rekao je profesor Fišer.
Čak ni 2026. godine, ovogodišnji evropski toplotni talas nije izolovan incident. Još u martu, oko 30% aktivnih meteoroloških stanica u SAD postavilo je nove temperaturne rekorde za ovo doba godine, prema podacima Berkli Erta, nezavisne američke grupe za istraživanje klime. Glavni naučnik grupe, Robert Rode, nazvao je razliku u zapisima širom zapadnog dela SAD „potpuno apsurdnom“.
Znaci onoga što dolazi
Ovi rekordni toplotni talasi se javljaju u svetu koji je u proseku oko 1,4°C topliji nego što je bio krajem 19. veka, zbog ljudskih aktivnosti kao što je sagorevanje fosilnih goriva. Ali na osnovu trenutnih klimatskih politika svetskih vlada, globalno zagrevanje bi moglo dostići blizu 3°C do kraja veka.
Ovo neizbežno znači da će se oboriti dalji temperaturni rekordi, što predstavlja poseban izazov za zemlje poput Velike Britanije i Švajcarske, čija infrastruktura nije prilagođena ekstremnim vrućinama. I kao što su pokazali poslednji dani, ovaj izazov više nije ograničen samo na letnje mesece.
„Klima u kojoj danas živimo jednostavno nije ona u kojoj smo odrasli, a naše zgrade i infrastruktura su žalosno nepripremljene za ono što dolazi“, upozorio je profesor Oto.
Do 1990. godine, apsolutni temperaturni rekord u Velikoj Britaniji bio je 36,7°C, postavljen 1911. godine. Od tada je oboren nekoliko puta i sada iznosi 40,3°C, zabeleženo u julu 2022. godine. Sa daljim klimatskim promenama, još više temperature će uskoro postati ozbiljna mogućnost, upozorio je profesor Bets.
„Dok ne smanjimo globalne emisije ugljenika na neto nulu, nastavićemo da zagrevamo planetu i temperaturni rekordi će nastaviti da padaju“, zaključio je.
(Index)
