Gincburg je otkrio da su lekari tokom procesa morali značajno da smanje dozu vakcine – pokazalo se da lek izaziva izuzetno snažnu reakciju imunog sistema.
Naučni rukovodilac ruskog Nacionalnog istraživačkog centra „Gamaleja“, akademik Aleksandar Gincburg, potvrdio je da su ispitivanja prve ruske personalizovane vakcine protiv raka „Neoankovak“ ušla u ključnu fazu. Prvi pacijent na svetu koji prima ovaj lek, muškarac iz Kurske oblasti koji boluje od melanoma, uspešno je primio četvrtu dozu.
Akademik Gincburg je otkrio da su lekari tokom procesa morali značajno da smanje dozu vakcine, ali iz pozitivnog razloga – pokazalo se da lek izaziva izuzetno snažnu reakciju imunog sistema.
„Smanjili smo dozu vakcine jer ona izaziva besnu ekspresiju antigena i deluje izuzetno jako“, izjavio je Gincburg, dodajući da je pacijent nakon terapije pušten kući i da lekari preko mobilne aplikacije u onlajn režimu prate njegovo zdravstveno stanje.
Kako funkcioniše nova mРНК tehnologija?
Za razliku od starih, peptidnih vakcina koje su se razvijale poslednjih 20 godina i imale slabu efikasnost, „Neoankovak“ koristi naprednu mРНК tehnologiju. Ova metoda omogućava da aktivna supstanca prodre direktno u ćeliju i natera imuni sistem da stvori „T-ubice“ (CD8-limfocite) koji ciljano uništavaju ćelije raka.
Vakcina se ne daje samostalno, već u kombinaciji sa lekom „Pembrolizumab“ (inhibitor kontrolnih tačaka). Ovaj lek skida hemijski štit sa tumora i pretvara njegovo okruženje iz „hladnog“ u „toplo“, čime se T-limfocitima omogućava da lakše prodru unutar samog tumora i unište ga.
Izabran i drugi pacijent
Ruski naučnici su već odabrali i drugog pacijenta za testiranje, a kriterijum je bio isti kao i kod prvog – visoko mutaciono opterećenje tumora.
Lekari objašnjavaju da se personalizovana vakcina lakše prilagođava i pravi kada tumor ima najmanje 10 mutacija na milion nukleotida, dok kod prva dva pacijenta ta brojka iznosi čak 30 mutacija.
Veštačka inteligencija i gradnja domaćih pogona
Da bi se proces ubrzao, Centar „Gamaleja“ u saradnji sa drugim institutima planira pokretanje specijalizovanog Data-centra. Ideja je da se prebacivanjem sistema na veštačku inteligenciju (AI) vreme izračunavanja i pravljenja genetskog portreta tumora za svakog pojedinačnog bolesnika skrati na svega pola sata. Za ovaj projekat potrebno je oko 4-5 milijardi rubalja.
Takođe, zbog visokih cena i otežane nabavke sirovina iz inostranstva, u sklopu Centra „Gamaleja“ u toku je izgradnja tri nova pogona kako bi Rusija samostalno proizvodila sve komponente (fermente, lipide i nukleotide) neophodne za sintezu ove mРНК vakcine. Pogon za proizvodnju fermenata je već u potpunosti završen i pušten u rad.
(Kurir.rs/Gazeta/P.V.)
