FRANCUSKA i Nemačka su odustale od zajedničkog projekta izgradnje evropskog borbenog aviona nakon što kompanije koje su učestvovale nisu uspele da se dogovore o daljem postupku, što je nanelo veliki udarac evropskim naporima za zajedničku odbranu. Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc „dostigli su zajedničku procenu da kompanije neće moći da postignu dogovor“, rekao je zvaničnik u Berlinu agenciji Frans pres, dodajući da su lideri „prepoznali ovu realnost“, izveštava Gardijan.
Projekat, nazvan Budući borbeni vazdušni sistem (FCAS), pokrenuli su 2017. godine Makron i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel. Cilj je bio da se do 2040. godine zamene francuski avioni Rafal i Jurofajteri koje koriste Nemačka i Španija.
Međutim, projekat vredan 100 milijardi evra od samog početka je bio opterećen neslaganjima između francuske kompanije Daso Avijacija i evropske vazduhoplovne grupe Erbas, koja zastupa nemačke i španske interese. Glavni spor je bio oko vođstva i kontrole nad programom razvoja.
„Nemaju sve države članice EU iste zahteve za vojnu opremu“
Daso je insistirao da bude vodeći partner u razvoju aviona kako bi zaštitio svoju intelektualnu svojinu, dok se Erbas zalagao za ravnopravnije partnerstvo koje bi uključivalo značajan transfer tehnologije. Pariz i Berlin su se takođe sukobili oko tipa aviona.
Francuska je tražila jedinstveni evropski model, dok je Nemačka tvrdila da su njene potrebe drugačije jer francuski avioni moraju da nose nuklearno oružje i da sleću na nosače aviona. Kancelar Merc je ranije javno dovodio u pitanje da li razvoj lovačkog aviona šeste generacije sa posadom i dalje ima smisla za nemačko ratno vazduhoplovstvo.
Naglasio je da nemaju sve države članice EU iste zahteve za vojnu opremu. Napuštanje projekta FCAS je težak udarac naporima evropskih zemalja da bliže sarađuju u oblasti odbrane, posebno nakon decenija nedovoljnog ulaganja i suočene sa neprijateljskom Rusijom i sve nepouzdanijim Sjedinjenim Državama.
Da li će odluka biti objavljena u petak?
Program, pored borbenog aviona koji je u centru spora, takođe je uključivao razvoj dronova i visokobezbednosnog oblaka borbenih podataka. Evropski izvori su rekli Rojtersu da je moguće da će se razvoj poslednja dva elementa nastaviti.
„Prava srž FCAS-a će se nastaviti razvijati kao evropski sistem“, potvrdio je izvor iz nemačke vlade za AFP, opisujući ga kao „nervni sistem koji umrežava avione, dronove i druge komponente u integrisanu celinu“.
Prema izvorima iz nemačke vlade, Merc i Makron su razgovarali o odluci da se objavi kraj problematičnog projekta u petak, na marginama samita lidera EU i Zapadnog Balkana u Crnoj Gori. Obojica su prethodno bezuspešno pokušali da ubede Erbas i Daso da postignu dogovor.
Šef Dasoa insistira da kompanija može sama da vodi projekat
Ali uprkos poslednjim naporima da se projekat spase i javnim izjavama o odlučnosti da se on sprovede do kraja, razdor između Pariza i Berlina postaje sve očigledniji poslednjih meseci. Dva posrednika, po jedan iz svake zemlje, imenovana su u martu da iznesu predloge za spasavanje inicijative, ali nisu uspeli.
Šef kompanije Daso je insistirao da kompanija može sama da vodi projekat i da ne želi da bude „ko-upravljana“. Nije bilo komentara iz Makronove kancelarije. Sa francuskim izborima koji se održavaju sledeće godine, neki oblik pozitivnog ishoda za jedan od ključnih projekata se smatra važnim za Pariz. Ni Daso ni Erbas nisu juče imali neposredni komentar.
