Nova studija o supernovama opovrgava nalaze iz 2025. godine da širenje kosmosa usporava. Naše razumevanje univerzuma ostaje solidno, kažu astronomi čija studija otkriva da se širenje univerzuma i dalje ubrzava, kao što je ranije utvrđeno.
Krajem 2025, astronomi su šokirali naučnu zajednicu tvrdnjama da su dokazi o tamnoj energiji – misterioznoj sili koja širi kosmos – toliko slabi da se širenje više ne ubrzava.
Sugerisali su da su metode korišćene za merenje širenja univerzuma pomoću supernova, tj. eksplodirajućih zvezda, fundamentalno pogrešne.
Međutim, nova studija pod vođstvom Univerziteta u Sautemptonu, koja je ponovo analizirala podatke, otkriva da se univerzum ponaša tačno kako se očekuje. Među autorima su astrofizičari profesor Adam Ris, dobitnik Nobelove nagrade, i profesor Brajan Šmit.
Dr Fil Vajzmen je rekao da je debata koja je usledila nakon prošlogodišnjih nalaza rezultat naučnog nesporazuma, a ne nekog nedostatka samog univerzuma.
„Ranija i uveliko prihvaćena merenja bila su zapravo dobra i naše trenutno razumevanje sudbine univerzuma ostaje solidno. Izbegli smo ovu krizu, ali je i dalje misterija zašto širenje univerzuma nastavlja da ubrzava, kaže on.
„Dokazujući da su naša merenja tačna, možemo se vratiti nastojanjima da razumemo šta je zapravo tamna energija, umesto da se pitamo da li uopšte postoji“.
Prvobitno otkriće ubrzanog širenja svemira, do kojeg su došli profesori Ris i Šmit sa američkim astrofizičarem Solom Perlmaterom, nagrađeno je Nobelovom nagradom za fiziku 2011. godine.
Da su tvrdnje iz 2025. godine bile istinite, to bi poništilo njihova otkrića, kao i skoro tri decenije astronomskog napretka.
„Izuzetne tvrdnje zahtevaju naročito pažljivo testiranje. Otkrili smo da kad kalibriramo ove supernove, uzimajući u obzir različita okruženja, dokazi o kosmičkom ubrzanju ostaju izvanredno dosledni“, rekao je profesor Ris.
Radi merenja univerzuma, pažljivo su posmatrane supernove tipa Ia – silovite, sjajne eksplozije belih patuljaka – da bi se izračunale ogromne kosmičke udaljenosti.
Studija iz 2025. godine tvrdila je da su ove supernove, dok je svemir stario, imale različite nivoe maksimalnog sjaja, što je prevarilo astronome tako da misle da kosmos ubrzava, dok je usporavao.
Međutim, nova studija iz Sautemptona otkrila je da je greška u načinu procene starosti ovih zvezda. Pokazano je da su prethodni nalazi netačno pretpostavljali da je starost galaksije ista kao starost zvezde koja je eksplodirala.
Eksperti takođe kažu da rad iz 2025. godine nije uzeo u obzir masu galaksija domaćina, što je standardna korekcija koja se koristi u modernoj kosmologiji da bi se dokazala tačnost.
Profesor Mark Salivan je rekao da je preispitivanje prihvaćenih teorija i opservacija temelj nauke. „Tako se ostvaruje napredak. Iako se ideja nije pokazala kao tačna, otvorila je nove puteve za razmišljanje o tome kako supernove eksplodiraju i kako možemo tačnije meriti tamnu energiju“.
„U novije vreme smo fokusirani na astrofiziku eksplozija i na to kako utiču na kosmologiju. Ovo je bila dobra prilika da se vratimo nazad i preispitamo sve naše pretpostavke – ispostavilo se da razumemo ovo i ispravno uzimamo u obzir u kosmološkom merenju“, kažu autori.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)
