Kopernikov princip sugeriše da nismo posebni u istoriji, te je verovatnije da smo deo vrste koja neće dugo trajati, teorija pretpostavlja da je do sada živelo oko 117 milijardi ljudi, što je samo 5% od ukupnog broja svih ljudi koji će ikada živeti
Dok svet strahuje od nuklearnog rata, klimatskih promena i novih pandemija, grupa matematičara rešila je da upotrebi hladnu statistiku i izračuna kada će nastupiti kraj sveta. Rezultati do kojih su došli su u najmanju ruku zastrašujući. Koristeći kontroverzni statistički model poznat kao argument sudnjeg dana (Doomsday argument), naučnici su procenili preostali životni vek ljudske rase. Prema njihovoj računici, postoji čak 95 odsto verovatnoće da će čovečanstvo potpuno nestati u narednih 17.100 godina.
Ova teorija se ne bavi proročanstvima ni zvezdama, već polazi od suve istorijske činjenice – procene da je od nastanka naše vrste na Zemlji do danas živelo oko 117 milijardi ljudi. Matematičari pretpostavljaju da mi, moderni ljudi koji danas hodamo planetom, nemamo nikakav specijalan ili privilegovan položaj u istoriji i da se na ukupnoj vremenskoj liniji postojanja nalazimo potpuno nasumično.
Izvlačenje kuglica sudbine
Pod ovim zastrašujućim pretpostavkama, zagovornici ove teorije tvrde sledeće: postoji ogromna verovatnoća da 117 milijardi ljudi rođenih do sada predstavlja samo 5 odsto svih ljudi koji će ikada živeti na Zemlji. Ako je ova matematička matrica tačna, ukupan broj ljudi u celokupnoj istoriji našeg sveta dostići će maksimalnu granicu od oko 2,34 biliona pojedinaca.
Kada se ta konačna brojka uporedi sa trenutnom stopom rađanja na planeti, dobija se sablasni krajnji rezultat – čovečanstvo će tu crvenu liniju i svoj apsolutni maksimum dostići za tačno 17.100 godina. Pristalice ovog argumenta zato glasno upozoravaju da je ovo statistička gornja granica budućnosti naše vrste preko koje jednostavno nećemo moći da pređemo.
Šta je zapravo Kopernikov princip
Cela ova teorija duboko je ukorenjena u takozvanom Kopernikovom principu, filozofskom i naučnom pravilu prema kojem ljudi i Zemlja nemaju nikakav privilegovan ili centralni položaj u svemiru. Autori ove studije slikovito porede naše postojanje sa jednostavnim izvlačenjem loptica sa brojevima iz skrivenih kutija.
Zamislite da ispred sebe imate dve kutije – jedna sadrži samo deset loptica, a druga čak 100.000 loptica. Ako ruku gurnete u nepoznatu kutiju i izvučete lopticu sa brojem četiri, čista statistika kaže da je daleko verovatnije da ta loptica potiče iz manje kutije. Primenjeno na čovečanstvo, veća je šansa da smo deo male kutije (vrste koja će brzo nestati) nego beskonačne imperije.
Kritičari tvrde da formula ima jednu ogromnu manu
Očekivano, ova teorija je izazvala pravi rat i ogromnu kontroverzu u naučnim krugovima, a mnogi vodeći stručnjaci je glatko odbacuju kao potpuno apsurdnu. Kritičari oštro ističu da su matematičke pretpostavke previše pojednostavljene i banalne, jer posmatraju sudbinu ljudi kroz suve brojke, ignorišući ključne faktore koji mogu preko noći promeniti tok istorije.
Najveća mana ovog modela, prema mišljenju stručnjaka, jeste to što uopšte ne uzima u obzir kolonizaciju drugih planeta i svemirska putovanja, razvoj revolucionarnih novih tehnologija, veštačke inteligencije ili produžetak ljudskog životnog veka. Ako čovečanstvo uspe da naseli Mars ili druge zvezdane sisteme, stopa rađanja i opstanka će se promeniti u korenu, a surovi argument sudnjeg dana pašće direktno u vodu.
