ODBOR za zaštitu prava Srba u FBiH dokumentovaće sa slikama i opisima rušenja 125 uništenih objekata SPC na teritoriji pod kontrolom tzv. Armije RBiH.
Spisak se privodi kraju, a ova akcija Odbora došla je kao odgovor na na inicijativu islamske zajednice u BiH od 18. marta ove godine, kad su 33 verska i politička lidera muslimana u BiH potisali izjavu u Sarajevu da je njihova vojska očuvala ključne objekte verskog sadržaja drugih naroda.
Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH podseća za „Novosti“ da su, još pre nego što je evidencija dopunjena, pitali tada nadležne u Federaciji BiH ko je zapalio i uništio 31 crku i kapelu, sa svom priloženom dokumentacijom, ali odgovor nikakav nisu dobili.
Dvadeset pet objekata SPC porušeno je na području Zenice. Više od 15 na području Konjica. Paljene su u Tuzli, rušene u Vozući, Cazinu, Kaknju, Goraždu, Zavidovićima, Sanskom Mostu… Zajedničko im je, navode u Odboru, da su se nalazile na teritoriji koju je kontrolisala tzv. Armija RBiH.
– Evo, s obzirom na to da oni ne odgovaraju, pozivam Islamsku zajednicu u BiH reisa Kavazovića da se on izjasni da li je muslimanska Bošnjačka vojska palila srpske crkve. Nema ko drugi da se izjasni, prvo treba da se izjasni onaj koji je pokrenuo inicijativu da se potpiše takva izjava – rekao je Radanović.
Tragovi rušenja svuda
OD Podrinja nazad prema zapadu, trag rušenja je dug. U Osretku kod Cazina stradala je Crkva Svetih apostola Petra i Pavla. U Goraždu kapela Svetog Jovana Bogoslova i parohijski dom. U Čardaku kod Zavidovića Crkva Svetog Nikole. U Vozućoj Manastir Svete Trojice. Lučani kod Zenice, Viduša kod Kaknja, Požarnica kod Tuzle – samo su deo spiska. Da „čuvanje“ i nije izgledalo kao čuvanje potvrđuje i Mostar. Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Bijelom Polju u ratu je teško stradala, granatiran je oltar, unutrašnjost spaljena, zvonik uništen.
Ništa bolje nije bilo ni na području Srebrenice. Uništeno je sve što je pokazivalo i ukazivalo na pravoslavlje, kaže Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila regije Srebrenica.
– Činjenica da je stoka bila puštana u pravoslavnu crkvu, kao i da su u Kravici u napadu za Božić „93“ godine otkopani grobovi ljudi koji su neposredno pred napad ubijeni, a bili su viđeniji, jasno pokazuje da nikada nisu branili naše verske objekte. Otkopavali su se njihovi grobovi i ta tela su dodatno unakažavana. Na njima se dodatno iživljavao bolesni um koji je krenuo iz Srebrenice i te žrtve su ostavili na milost i nemilost divljim životinjama – rekao je Kojić.
