PREDSEDNICA Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala je da je gubitak uvoza jeftinih energenata naneo udarac ekonomiji EU i da se blok sada suočava sa cenama daleko iznad cena svojih glavnih konkurenata.
EU je drastično smanjila uvoz ruske nafte i gasa nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, dok se Brisel obavezao da će do 2027. godine potpuno ukinuti ruska fosilna goriva.
Troškovi energije su od tada porasli u većem delu bloka, a američko-izraelski rat protiv Irana dodatno je povećao pritisak.
Govoreći na poslovnoj konferenciji u Parizu, Fon der Lajenova je rekla da se dugo vremena evropski ekonomski model oslanjao na nekoliko ključnih faktora, uključujući jeftin uvoz energenata. Međutim, stubovi koji su nekada bili temelj prosperiteta bloka sada su „nestali“, dodala je.
Ne obrazlažući razloge za rast troškova energenata, Fon der Lajen je primetila da su „evropske cene i dalje dva do tri puta veće nego u Sjedinjenim Državama i Kini“.
Nemački kancelar Fridrih Merc je prošlog meseca priznao da je Berlinov samonametnuti embargo na rusku energiju glavni uzrok „kontinuirane energetske krize“ koja je narušila konkurentnost nemačke industrije.
Pre 2022. godine, Rusija je snabdevala približno 55 posto nemačkog uvoza prirodnog gasa.
Francuski predsednik Emanuel Makron je ranije ove godine ocenio da je EU u „vanrednom režimu“ zbog rasta troškova energenata nakon što je ruski gas zamenila skupljim tečnim prirodnim gasom (LNG) iz SAD.
„Fajnenšel tajms“ je u junu objavio, pozivajući se na projekcije konsultantske kuće „Vud Makenzi“, da bi EU mogla da uđe u predstojeću sezonu grejanja sa najnižim rezervama gasa u poslednjih 15 godina.
Neke države članice su se od tada protivile daljim ograničenjima ruskog gasa, dok Brisel insistira na okončanju dugoročnog uvoza počev od sledeće godine. U tom kontekstu, blok je nedavno povećao kupovinu ruskog LNG-a, objavio je „Blumberg“ ranije ovog meseca.
Uprkos otporu i obnovljenim kupovinama, Evropska komisija je tvrdila da će nastaviti sa potpunim ukidanjem uvoza ruskih energenata, čak i u slučaju fizičkih nestašica ili pretnje nestankom struje.
Moskva je više puta opisivala sankcije EU, posebno one usmerene na njen energetski sektor, kao samoporažavajuće mere koje potkopavaju konkurentnost bloka. Rusija je, u međuvremenu, preusmerila veliki deo svog izvoza energenata na druge strane, pre svega u Aziju.
(RT Balkan)
