Kada je holandska centralna banka ove nedelje potvrdila da je premestila tone nacionalnih zlatnih rezervi iz Severne Amerike, navela je da će to zemlju učiniti „spremnijom za ozbiljne krize”.
Oko 86 tona od ukupno približno 313 tona zlata, koliko je Holandija držala u SAD i Kanadi, prebačeno je u London „zbog rastuće geopolitičke nestabilnosti”, saopštila je banka. Cilj je da se obezbedi da zlato bude „lako dostupno za upotrebu u kriznoj situaciji”.
Sasvim prirodno, postavila su se pitanja. Zašto su Holanđani to učinili? Da li predviđaju veliki ekonomski potres? Čini se da ovaj potez nije preduzet u iščekivanju neke konkretne krize, već predstavlja odgovor na nestabilnu i neizvesnu globalnu situaciju. Trgovinski i vojni sukobi podstakli su zemlje da preduzmu mere predostrožnosti i zadrže svoje zlatne rezerve bliže kući, prenosi Bi-Bi-Si.
Ranije ove godine, Francuska je objavila da je vratila svoje zlatne rezerve iz SAD. U međuvremenu, nemačka centralna banka, Bundesbanka, premestila je više od 216 tona zlata iz skladišta u inostranstvu u periodu koji je završen 2016. godine – tačnije, 111 tona iz Njujorka i 105 tona iz Pariza.
„Ne stičem utisak da se suočavamo sa nekom neizbežnom katastrofom.”
Takva strategija je već viđena tokom perioda globalne nestabilnosti. „Neke evropske centralne banke su tokom Hladnog rata premestile deo svojih zlatnih rezervi u Njujork”, istakle su analitičarke kompanije „Goldman Saks” (Goldman Sachs), Lina Tomas i Dan Strajven.
Džozef Kavatoni, viši tržišni strateg u Svetskom savetu za zlato (World Gold Council), objasnio je za Bi-Bi-Si da ratovi i trgovinske tenzije „utiču na neke od ovih odluka”, ali nisu „na vrhu liste” motivacionih faktora. Inflacija, kamatne stope i jednostavna činjenica da se zlato čuva na mestu gde se njime može brzo trgovati takođe igraju ulogu.
„Ne stičem utisak da se suočavamo sa nekom neizbežnom katastrofom, ali mislim da se ljudi sve bolje edukuju o tome kako da upravljaju rezervnim sredstvima, kako da povećaju svoje rezerve i kako da efikasnije razmišljaju o tome kako da izvuku maksimum iz tih sredstava”, izjavio je Kavatoni.
Banka Engleske – popularno mesto za čuvanje zlata
Holandska centralna banka („De Nederlandsche Bank”) saopštila je da se zlato, koje je između marta i avgusta ove godine povučeno iz SAD i Kanade, sada čuva u trezorima Banke Engleske. „Nadamo se da ga nikada nećemo morati koristiti, ali moramo da ojačamo svoju otpornost i spremnost”, rekao je Olaf Slejpen, izvršni direktor holandske centralne banke.
London je izabran kao najbolja destinacija jer je jedno od glavnih svetskih trgovinskih čvorišta. Ako želite da brzo kupite ili prodate zlato tokom krize, London je pravo mesto za to, zbog čega je Banka Engleske popularna lokacija za njegovo čuvanje.
Banka Engleske je jedan od najvećih svetskih čuvara zlata. Ispod te institucije, stare 300 godina, smeštene u centru Londona, nalazi se oko 400.000 zlatnih poluga vrednih više od 200 milijardi funti.
Prema istraživanju Svetskog saveta za zlato, Banka Engleske ostaje najpopularnija lokacija za čuvanje zlata, ali centralne banke sve više diverzifikuju mesta na kojima drže ovaj plemeniti metal. Pitanje gde čuvati državno zlato „sve više je u fokusu onih koji upravljaju rezervama”, napominju Tomas i Strajven iz „Goldman Saksa”.
Načini premeštanja zlatnih rezervi
U savremenom svetu postoji više načina za premeštanje zlatnih rezervi. Holanđani su prodali oko 59 tona zlata u Njujorku, a zatim kupili dodatne količine u Londonu, što znači da nije bilo potrebe za fizičkim transportom te količine preko Atlantika. Ipak, više od 27 tona zlata je „fizički prebačeno” iz SAD i Kanade u holandski grad Zajst. Slična količina je naknadno prebačena iz Zajsta u London.
Kompanije koje obavljaju ovakve poslove ne otkrivaju mnogo detalja o tome kako se taj posao sprovodi, ali je jasno da su mere bezbednosti i planiranje veoma opsežni kako bi se izbegao rizik od scenarija nalik filmu o „pljački veka”.
Kavatoni iz Svetskog saveta za zlato (World Gold Council) napomenuo je da je jedan od uobičajenih načina premeštanja zlatnih rezervi prodaja zlata na jednoj lokaciji i njegova kupovina na drugoj.
„Recimo da želim da moje zlato bude u Njujorku, a ono se trenutno nalazi u Londonu. Mogu da ga prodam u Londonu i kupim u Njujorku – istog dana i u isto vreme – čime zapravo obavljam knjigovodstveni prenos bez potrebe za fizičkim pomeranjem zlata”, objasnio je on.
Čuvanje zlata u zemlji ima svoju cenu
Samo mali broj odabranih kompanija bavi se prekograničnim transportom zlata. Jedna od njih je „Brink’s Global Services”; ova kompanija je za BBC izjavila da je poslednjih godina zabeležila „povećanu potražnju” klijenata kao što su centralne banke. „Čini se da ovom trendu doprinose povećana geopolitička i ekonomska neizvesnost, u kombinaciji sa sve većom ulogom zlata kao strateške rezervne imovine”, rekao je Nader Antar, izvršni potpredsednik kompanije „Brink’s”.
Razlog zbog kojeg pitanje čuvanja zlata postaje sve važnije za centralne banke jeste činjenica da one kupuju sve veće količine tog metala. Međutim, čuvanje zlata u zemlji ima svoju cenu, ističu Tomas i Strojven iz banke „Goldman Sachs”. „Čuvanje zlata u zemlji zahteva ulaganja u fizičku bezbednost, infrastrukturu za reviziju i osiguranje, a ti troškovi mogu biti nesrazmerno visoki za manje centralne banke”, naveli su oni.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su tokom protekle četiri godine akumulirale u proseku 1.000 tona zlata godišnje – što je znatno više od proseka od 500 tona godišnje zabeleženog tokom prethodne decenije.
Zlato beleži snažan rast
Ovaj trend je prisutan još od globalne finansijske krize, a očekuje se da će se nastaviti i intenzivirati tokom naredne godine. Zlato je poslednjih godina doživelo značajan rast. Njegova cena je naglo porasla, dostižući niz istorijskih maksimuma, a u januaru je premašila 5.000 dolara po troj-unci.
Postoji više razloga za rast njegove vrednosti, ali jedan od glavnih je percepcija zlata kao „sigurnog utočišta” – investicije kojoj se ulagači okreću tokom perioda finansijskih i geopolitičkih previranja izazvanih trgovinskim i vojnim sukobima.
Na popularnost zlata utiču i inflacija i kamatne stope. Zbog ograničene ponude ovog metala i vrednosti koju mu ljudi pridaju vekovima, zlato je donekle otporno na rast cena, što ga čini pouzdanom investicijom.
„Tokom proteklih pola veka, cena zlata je rasla znatno brže od indeksa potrošačkih cena (CPI), koji predstavlja najpraćeniji pokazatelj inflacije”, navodi investiciona banka *Charles Schwab*. Iako se cena zlata povukla sa rekordnog nivoa dostignutog ranije ove godine, ona se i dalje zadržava na istorijski veoma visokom nivou.
Prema prognozama analitičara banke *Goldman Sachs*, očekuje se da će cena zlata do kraja 2026. godine dostići 4.900 dolara po troj-unci, što predstavlja rast od 300 dolara u odnosu na avgust. Potražnja centralnih banaka za zlatom predstavlja ključni pokretač naglog rasta cene ovog plemenitog metala, zaključuju Tomas i Strujven.
