Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan prepodobnog Haritona Ispovednika. Hariton je bio ugledan i pobožan građanin Ikonije, prožet duhom svoje zemljakinje svete Tekle, i javno je ispovedao Hristovo ime.
Tokom progona hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je odmah bio izveden pred sud. Sudija mu je naredio da se pokloni bogovima, na šta je Hariton odgovorio: „Svi vaši bogovi su demoni, koji su zbog gordosti zbačeni s neba u pakao.“
Jasno je ispovedio svoju veru u jedinog živog Boga, Tvorca svega, i Gospoda Isusa Hrista, Spasitelja ljudi. Tada je sudija naredio da ga bičuju i muče, te je njegovo telo bilo prekriveno ranama, kao jedna jedina rana.
Posle Avrelijanove smrti, Hariton je oslobođen muka i tamnice. Uputio se ka Jerusalimu, ali su ga na putu zarobili razbojnici. Božjom Promišlju uspeo je da se oslobodi i nije se vratio u Ikoniju, već se povukao u Faransku pustinju, gde je osnovao manastir i okupio monahe.
Nakon što je uspostavio pravila za taj manastir, povukao se dalje u pustinju kod Jerihona, gde je osnovao drugi manastir, poznat kao Haritonova obitelj. Na kraju je osnovao i treći manastir, Sukijsku, koja je poznata kao Stara Lavra. Preminuo je u dubokoj starosti i prešao u Gospodnju slavu 28. septembra 350. godine. Njegove mošti počivaju u njegovom prvom manastiru, a smatra se da je sastavio obred monaškog postriženja.
Današnja beseda poručuje: „Što Sin Božji hoće, hoće i Otac i Duh Sveti. A ono što Sveta Trojica hoće, to se i dešava.“
Gospod Isus Hristos želi da Njegovi učenici budu sa Njim u carstvu nebeskom, ne samo Njegovih dvanaest učenika, već i svi koji poveruju u Njega po njihovoj reči. I mi smo među njima, braćo moja, ako se držimo vere koju smo primili, pod uslovom da se ne odreknemo tog velikog blaga svojim nedelima, odstupanjem od vere, nečistotom greha, bogohulnim rečima i mislima.
(Telegraf.rs)
