Slovenija preduzima mere kako bi usporila topljenje svog poslednjeg preostalog glečera, Skute, koji se poslednjih decenija ubrzano smanjuje. S druge strane, Triglavski glečer na najvišem slovenačkom vrhu gotovo je u potpunosti nestao, upozoravaju stručnjaci koji već 80 godina prate stanje slovenačkih glečera.
Planinski vodič Andrej Slak, koji 35 godina prati promene na slovenačkim glečerima, rekao je da je povlačenje leda naročito izraženo tokom poslednje decenije i upozorio na posledice po lokalno stanovništvo, prenosi Juronjuz.
Glečeri predstavljaju važne rezervoare vode, a njihovo topljenje utiče i na količinu vode u rekama i podzemnim vodama.
Prema podacima Geografskog instituta Anton Melik, koji već 80 godina prati stanje oba slovenačka glečera, površina leda na Skuti smanjena je sa nekadašnjih 2,5 do tri hektara na oko 1,5 hektara, dok se njegova debljina sa nekoliko desetina metara smanjila na svega nekoliko metara.
Triglavski glečer, koji je nekada zauzimao više od 14 hektara, poslednjih godina imao je manje od 0,2 hektara leda, koji je sada potpuno nestao.
Geograf Miha Pavšek naveo je da je ovogodišnje ubrzano topljenje posledica kombinacije veoma malih količina snega tokom zime i izuzetno toplog leta.
Na Skuti je oko 80 do 90 odsto površine leda prekriveno šljunkom i kamenjem, što ga delimično štiti od sunca, ali se glečer, kako navodi Pavšek, i dalje topi sa svih strana.
Stručnjaci upozoravaju da posledice topljenja glečera prevazilaze planinske predele, jer njihove vode doprinose vodostaju velikih reka poput Drave i Mure i obnavljanju podzemnih voda koje se koriste za vodosnabdevanje.
Slovenija je deo Evrope koja se zagreva najbrže na svetu, a prosečne temperature na kontinentu od 1980-ih rastu dvostruko brže od globalnog proseka, prema podacima službe EU „Kopernikus“ za klimatske promene.
(Tanjug)
