Prema jednoj studiji, smak sveta trebalo bi da se dogodi 13. novembra.
Zvuči dramatično i prilično hitno- kada ta studija ne bi već bila „zastarela“. Ipak, reč je o fascinantnom istraživanju.
Takozvana studija o smaku sveta stara je već 66 godina, ali je verovatno najpoznatije istraživanje koje se bavilo krajem čovečanstva.
Naučnici su još 1960. godine, koristeći matematičku formulu, izračunali da bi čovečanstvo moglo da dođe do svog kraja u petak, 13. novembra 2026. godine.
Rad provokativnog naslova „Smak sveta: petak, 13. novembar 2026. godine“ napisao je austrijsko-američki fizičar Hajnc fon Ferster sa svojim istraživačkim timom, a objavljen je u uglednom naučnom časopisu Science.
Šta je pokazala studija o smaku sveta?
Istraživači su analizirali istorijske podatke o broju stanovnika na Zemlji tokom prethodna dva milenijuma i na osnovu njih napravili krivu rasta populacije.
Njihova projekcija pokazala je da bi, ukoliko se tadašnja stopa rasta stanovništva nastavi nepromenjenim tempom, kriva u novembru 2026. godine dostigla beskonačnu vrednost.
Drugim rečima, do sutra, petka, broj ljudi na Zemlji trebalo bi matematički da poraste do beskonačnosti.
Zaključak matematičara bio je da bi se čovečanstvo tog dana, makar u teorijskom smislu, „ugušilo“ pod teretom sopstvene prenaseljenosti.
Studija je u to vreme izazvala veliku pažnju širom sveta, što je i bila namera njenih autora.
Odabirom petka 13. novembra kao datuma navodnog kraja sveta, Hajnc fon Ferster želeo je pre svega da skrene pažnju na problem prenaseljenosti, o kojem se tada intenzivno raspravljalo.
Kriva rasta stanovništva poklapala se sa stvarnim podacima iznenađujuće dobro sve do početka devedesetih godina.
Nakon toga, globalni rast populacije značajno je usporio, zbog čega današnje projekcije uglavnom predviđaju stabilizaciju broja stanovnika na oko 10 milijardi.
Zašto se smak sveta ipak neće dogoditi?
Broj stanovnika na Zemlji i dalje raste, ali sve sporijim tempom.
U početku je broj ljudi naglo rastao zato što je sve manje ljudi umiralo. Kasnije su porodice širom sveta počele da imaju sve manje dece.
Najbrži rast svetske populacije zabeležen je 1963. godine, kada je iznosio više od dva odsto godišnje. Do 2020. godine ta stopa pala je ispod jednog procenta.
Prema procenama Ujedinjenih nacija (UN), broj stanovnika na Zemlji dostići će vrhunac sredinom osamdesetih godina ovog veka, kada bi mogao da iznosi oko 10,3 milijarde.
Nakon toga očekuje se postepeni pad svetske populacije.
Petak nije prvi datum za koji je predviđen smak sveta
Još 1910. godine vladala je velika panika zbog Halejeve komete. Novine su upozoravale da se u njenom repu nalaze otrovni gasovi koji bi mogli da unište sav život na Zemlji.
Pojedini trgovci iskoristili su strah ljudi kako bi zaradili, prodajući gas-maske, zaštitne pilule, pa čak i „kišobrane protiv komete“. Međutim, kometa je prošla i ništa se nije dogodilo.
Slična predviđanja ponavljala su se i kasnije. Američki radio-propovednik predvideo je Sudnji dan za 21. maj 2011. godine.
Kraj jednog ciklusa majanskog kalendara 21. decembra 2012. godine mnogi su takođe protumačili kao najavu smaka sveta.
Čak su i naučnici ponekad grešili u svojim prognozama. Studija „Granice rasta“ iz 1972. godine upozoravala je da će čovečanstvo uskoro ostati bez ključnih sirovina.
Ipak, pronađeni su novi izvori i rešenja, a cene mnogih sirovina čak su postale niže.
Problem sa ovakvim predviđanjima uvek je isti- trendovi iz prošlosti jednostavno se preslikavaju na budućnost.
Pritom se zanemaruje činjenica da ljudi reaguju na probleme, pronalaze rešenja i prilagođavaju se novim okolnostima.
Isto važi i za 13. novembar 2026. godine. Čovečanstvo se razvijalo drugačije od onoga što je izračunato pre 66 godina.
Zato, ako ste pomislili da konačno možete da kažete šefu sve što vam je na duši, jer će u petak ionako biti kraj sveta, možda bi ipak trebalo još jednom da razmislite.
(Telegraf.rs)
