Virovi su ove godine odneli mnogo mladih života. Sve su to bili dobri plivači i u odličnoj formi. Šta savetuju spasioci, kako savladati paniku i reku?
Virovi su specifična, ali uobičajena pojava na rekama. Stvaraju se kada postoje dve struje koje teku jedna nasuprot drugoj. Spasioci znaju kako se postupa u tim situacijama, ali to ne znači da za njih nema opasnosti.
„Ono što je najbitnije jeste da osoba legne na površinu vode, bitno je da bude u tom horizontalnom položaju jer ukoliko je u vertikalnom vir mnogo lakše može da ga uvuče. Takođe bitno je da osoba pokuša laganim pokretima da ispliva nizvodno od vira. Pomoć je uglavnom takva da ili sa nekog plovnog objekta dodamo neki predmet na šta će se osoba popeti ili da priđemo u situaciji kada na sebi imamo prsluk za spasavanje“, kaže Kristina Miladinović iz Udruženja spasilaca na vodi Srbije.
I fizičari tvrde da pomaže kada duboko udahnemo, jer tada voda ne može da nas potopi. Virovi nastaju uglavnom zbog eksploatacija rečnog dna.
„Što se tiče virova na teritoriji Grada Beograda odnosno na rekama Savi i Dunavu nemoguće ih je izbrojati zato što vir u stvari predstavlja svaku neravninu na dnu same reke odnosno svaku rupu koja je ili nastala prirodnim putem ili je nastala ljudskim faktorom“, napominje Vujica Cakić, zamenik komandira policijske ispostave za bezbednost na rekama.
Svake sezone kupači se upozoravaju na mesta koja nisu bezbedna za kupanje.
„Da ne ulaze u vodu na divljim plažama gde nema spasilaca i gde je teren nepoznat i promenljiv. Vrlo često se dešava da na rekama i Savi i Dunavu dolazi do menjanja konfiguracije terena. Gde je određeni sprud bio danas bio danas ne znači da će biti za par dana na istom mestu ili da je rupa bila na tom istom mestu“, dodaje Cakić.
Virova najviše ima ispod mostova, oko nosećih stubova. Čak i tamo gde je površina mirna, ne treba rizikovati. Voda je nepredvidiva, a neopreznost može skupo da košta.
Izvor: RTS
