BRISEL – Zemlje članice EU postigle su dogovor o većini tačaka zajedničke deklaracije koja bi, uz pristanak zemalja zapadnog Balkana trebalo da bude usvojena na kraju Samita koji će se održati na Brdu kod Kranja, a rasprava se, kako Tanjug saznaje u Briselu, još vodi oko toga na koji način će se definisati „evropska perspektiva regiona“.
Tačka deklaracije oko koje se još pregovara treba da predvidi i obaveze u „procesu proširenja“ pod uslovom sprovođenja „kredibilnih reformi“ od strane partnera, ali i uz postizanje sopstvenog „kapaciteta za integrisanje novih članica“.
Dogovor je, kako Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora, postignut oko svih ostalih 28 tačka deklaracije koje se odnose na ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, borbu protiv kovid-19 i političku i bezbjednosnu saradnju.
Zemlje koje su naklonjene proširenju tražile su da se u deklaraciju bez uslovljavanja ubaci podrška „proširenju“ za Zapadni Balkan.
Slovenija je, prema diplomatskim izvorima, na sastanku ambasadora EU 1. oktobra, tražila da se ubaci i 2030. godina kao vremenska odrednica za pristupanje regiona EU.
Zapadne zemlje, na čelu sa Francuskom, insistirale su da se uz „proširenje“ navedu i jasna „uslovljavanja“ koja su i ranije postojala kad je riječ o političkim i ekonomskim kriterijumima koje zemlje kandidati moraju da ispune prije dobijanja članstva, ali ovog puta i uz definisanje „jačanja integracija i kapaciteta apsorpcije novih članica“ od strane same EU.
Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel, uputio je pozivno pismo liderima EU 27 da se 6. oktobra sastanu sa svojim zapadnobalkanskim kolegama na Brdu kod Kranja i naveo da će to biti prilika da se podsjeti na „strateški značaj Zapadnog Balkana za EU“, razgovara o „EU angažmanu sa regionom“, njegovom društveno ekonomskom razvoju, ali i rješavanju regionalnih sukoba.
Čelnici Evropske unije (EU) i šest zemalja Zapadnog Balkana sastaće se sutra i prekosutra na Brdu kod Kranja u Sloveniji, gdje će razgovarati o evropskoj perspektivi regiona, međusobnoj saradnji te ekonomskom oporavku u kontekstu aktuelne pandemije virusa korona.
Sastanak na vrhu EU i Zapadnog Balkana održaće se u organizaciji slovenačkog predsjedanja Savjetom EU, a na njemu će se okupiti čelnici država članica EU i lideri Albanije, BiH, Srbije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i samoproglašenog Kosova.
Sastankom na vrhu će predsjedavati predsjednik Evropskog vijeća Šarl Mišel, koji će zajedno s predsjednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen zastupati EU.
Očekivanja
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc, koji će učestvovati na Samitu ističe da se Zapadnom Balkanu i dalje mora ponuditi verodostojna pristupna perspektiva.
To je, kaže Kurc u izjavi za Tanjug, bitno za sigurnost i stabilnost Evrope.
Austrijski kancelar je pozdravio odluku slovenačkog kolege Janeza Janše, kao predsedavajućeg EU, o organizovanju posebnog Samita o Zapadnom Balkanu.
-Smatram izuzetno važnim da šefovi država i vlada EU, zajedno sa svojim kolegama iz regiona razgovaraju o Zapadnom Balkanu. U tome podržavamo Sloveniju. Moramo i dalje regionu ponuditi vjerodostojnu pristupnu perspektivu, i podržati ih masivno u reformskim naporima – podvukao je Kurc.
On je istakao da EU mora, na drugoj strani, ispoštovati svoja obećanja.
-To je od izuzetne važnosti jer time brinemo o bezbjednosti i stabilnosti u Evropi. Ako na Balkanu ostavimo vakuum njega će druge države, poput Turske i Kine, popuniti – upozorio je Kurc.
Ambasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant izjavio je da Slovenija želi da Zapadni Balkan što prije pristupi Evropskoj uniji i izrazio očekivanje da će predstojeći samit na Brdu kod Kranja biti “korak ka tom cilju“.
-Pozicija Slovenije je jasna, želimo da se Zapadni Balkan što prije integriše u EU, jer smo susjedi sa tim zemljama i imamo bliske političke, ekonomske, kulturne veze – rekao je ambasador Slovenije na konferenciji “Zaokružena Evropa“ u organizaciji Centra za evropske politike (CEP).
On je kazao da je nekoliko razloga zbog kojih Zapadni Balkan treba da postane dio evropske porodice, počev od toga da, kako kaže, taj region geografski pripada evropskom kontinentu.
-Ako EU ne pokaže posebno interesovanje za tu teritoriju, to će učiniti neko drugi – rekao je ambasador.
Kako kaže, drugi razlog je politički i odnosi se na izgradnju demokratije, vladavinu prava, borbu protiv organizovanog kriminala i druge izazove.
-Tu je i ekonomski razlog jer Zapadni Balkan predstavlja važno tržište. Četvrti razlog je bezbjednosni, jer integracija regiona u EU znači sigurniju Evropu i svijet- rekao je Begant.
Naveo je da je Slovenija pripremila “snažne“ prioritete za svoje predsjedavanje, a jedan od njih je, kaže, debata o budućnosti Evrope u okviru konferencije koja obuhvata ne samo države clanice, već i zemlje kandidate.
-To je veoma važno jer svi živimo u istom svijetu, svi živimo u Evropi i zato je važno da zajedno diskutujemo o tim pitanjima. Neke od prioriteta smo već implementirali na samitu na Bledu gdje smo otvorili debatu i budućnosti Evrope zajedno sa liderima Zapadnog Balkana – kazao je Bergant.
Dodao je da su različita mišljenja i viđenja o zaokruženoj Evropi, ali da treba diskutovati i pokušati da se pronađe šta je dobro za sve u ekonomskom, političkom, kulturnom i drugim aspektima.
-Živimo u „krhkom“ svijetu suočeni sa velikom krizom. Potrebno je da radimo zajedno kako bi se izborili sa finansijskom, ekonomskom, migrantskom i kovid krizom. Zato treba da razmišljamo o zajedničkoj budućnosti EU i Zapadnog Balkana – zaključio je ambasador.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre istakao je da je budućnost Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji i naveo da politika proširenja na region Zapadnog Balkana nema alternativu, kao i da predstavlja strateško ulaganje u prosperitet i stabilnost Evrope.
Žofre je na konferenciji “Zaokružena Evropa“ rekao da građani EU i Zapadnog Balkana dijele zajedničku istoriju i kulturu, ali i da imaju zajedničku budućnost.
-Budućnost regiona Zapadnog Balkana je u EU, jer nema alternative politici proširenja na region. To je i za nas i za partnere na Zapadnom Balkanu strateško ulaganje u prosperitet i stabilnost Evrope – kazao je Žofre.
Naveo je da je EU glavni ekonomski partner zemalja Zapadnog Balkana i da postoje jake veze EU i građana tog regiona – ekonomske, kulturne, pa i lične.
-Zapadni Balkan daje snagu, vitalnost, kreativnost projektu EU i ta dodata vrijednost regiona mora biti istaknuta, shvaćena, vrednovana i stavljena na pravo mjesto – istakao je Žofre.
Ocijenio je da će Evropa biti potpuna i zaokružena ako bude mogla da odgovori na izazove sa kojima se suočava, od klimatskih promjena do digitalizacije i prilagođavanje ekonomija tom novom sistemu.
Šef Delagcije EU kazao je da smo prošli kroz težak period zbog pandemije kovida-19 i da je jedna od prvih naučenih lekcija da je potrebna saradnja i da izolovani ne možemo da odgovorimo na takve izazove.
– Potrebno je da budemo sposobni da proizvodimo i distribuiramo vakcine, da vakcine budu dostupne svakome, takođe da budemo sposobni da odgovorimo na potrebe svake države u medicinskoj podršci. Zato zatvaranje granica nije rješenje – kazao je Žofre.
Raspored
Kako je najavljeno iz Evropske komisije, sastanak na vrhu sastojaće se od plenarne sjednice, nakon koje će uslijediti sjednica lidera EU i zemalja regiona.
Na sjednici će preovladavati teme poput ponovnog potvrđivanja evropske perspektive Zapadnog Balkana koja je, kako se navodi, u zajedničkom strateškom interesu i zajednički je strateški izbor.
Lideri će takođe razgovarati o razvoju saradnje i društveno-ekonomskom oporavku regiona u kontekstu aktuelne pandemije virusa korona.
Takođe će se razmatrati i mogućnost za daljnju saradnju u političkim i bezbjednosnim pitanjima od zajedničkog interesa.
Kako je najavljeno, tokom plenarne sjednice čelnicima će se pridružiti predstavnici Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svjetske banke i Savjetaa za regionalnu saradnju.
Očekuje se da će na kraju sastanka lideri EU-a donijeti izjavu, s kojom će čelnici zemalja Zapadnog Balkana biti pozvani da se usaglase.
Sastanak na vrhu dio je strateškog angažmana Unije sa zapadnim Balkanom, u skladu sa Strateškim programom za period 2019. – 2024. Prethodili su mu sastanci održani 2018. u Sofiji i 2020. putem videokonferencije u Zagrebu.
Izvor: Tanjug/Anadolija
