Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas praznik Hristovog vaznesenja – Spasovdan. To je i slava Beograda, koji će je obeležiti liturgijom, litijom i svečanim programom.
Spasovdan se proslavlja u znak sećanja na dan kada se Isus poslednji put javio učenicima, zapovedio im da idu po svetu i propovedaju jevanđelje. Zatim se, na Maslinskoj gori, naočigled svih uzneo se na nebo, čime je završio svoje delo spasenja.
Njegovi učenici potom su prenosili Hristovu veru svetom i time ljude spasavali u veri, odakle i naziv praznika.
Spasovdan je pokretnog datuma i uvek se obeležava u četvrtak, četrdeseti dan po Vaskrsu.
Čuveni Dušanov zakonik usvojen je na Spasovdan 1349. godine, na isti praznik i dopunjen pet godina kasnije.
Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava, ali i zavetina za čitavo selo.
Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema narodnom verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
BANJALUKA
Zbog obilježavanja Spasovdana, krsne slave Banjaluke, saobraćaj u pojedinim ulicama u centru danas će biti obustavljen, navedeno je na sajtu Gradske uprave.
U periodu od 10.30 do 12.30 časova saobraćaj će biti obuistavljen u Ulici kralja Petra Prvog Karađorđevića, na dijelu od Ulice Marije Bursać do Aleje Svetog Save.
Slava Beograda
Beograd slavi Spasovdan kao svoju slavu od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine gradu dao status srpske prestonice, u čast obnove i napretka.
Praznovanje gradske slave povremeno je tokom istorije prekidano ali i nastavljano.
Poslednji put obnovljeno je skromnom litijom oko crkve, 1992. godine. Godinu dana kasnije, ulicama Beograda prošla je spasovdanska litija, prvi put posle 46 godina.
Ove godine, obeležavanje slave počinje u 9 sati, svetom patrijaraškom liturgijom u hramu Vaznesenja Gospodnjeg.
Slavska Spasovdanska litija kreće u 18 sati, od Vaznesenskog do Svetosavskog hrama. Sledi Saborna molitva za mir i bogat umetnički program.
(RTS)
