Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Rođenje Presvete Bogorodice ili Malu Gospojinu, koja je u crkvenom kalendaru označena crvenim slovom.
Mala Gospojina, ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru označenih crvenim slovom.
Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu, a ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka. Dakle, bili su veoma stari kada se ona rodila. U to vreme bila je sramota da ljudi u braku nemaju decu. Verovalo se da je to Božja kazna za neki težak greh koji su počinili. Joakim i Ana zato su bili postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u svojoj skrušenosti molili su se Bogu sa suzama u očima, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka.
I Bog svemogući i svevideći obradovao ih je radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove. Jer im je darovao ne samo ćerku, no i Bogomajku. Ozario ih je ne samo radošću vremenom nego i večnom. Dao im je Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka – ali kakvu ćerku i kakvog unuka!
Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađegaploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to je bila Bogom darovana ćerka Joakima i Ane.
Rođena je u Nazaretu, a posle 3. godine roditelji su je dali u Jerusalimski hram, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest Svetog arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz njenoga prečistoga i devičanskoga tela.
Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu. Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.
Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na današnji praznik bude vedro bez oblaka i ako se vidi sunce veći deo dana. Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane.
Postoji, naime, verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Žene tako danas ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Na današnji dan, navodno, nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
(Telegraf.rs)
