U ponedeljak, 28. novembra počinje Veliki božićni post. Za razliku od uskršnjeg posta čiji početak varira ovaj post uvek počinje na ovaj datum i traje 40 dana, zaključno sa Badnjim danom (6. januar).
Prema pravilu, na vodi se posti sredom i petkom, dok je ostalim danima dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom, kao i velikim praznicima poput Vavedenja i Svetog Nikole, može se jesti riba.
Podsetimo, hrišćanski post uveden je po uzoru na Isusa Hrista koji je četrdeset dana proveo u pustinji u postu i molitvi i u Starom zavetu dao zapovest Jevrejima da poste jer će i „njegovi učenici postiti“.
Prema hrišćanskom učenju, utemeljiteljem posta „smatra se sam Isus Hristos, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga ukrepio sebe dugotrajnim postom“.
Ustanovljenje Božićnog posta, kao i drugih višednevnih postova, datira se u prve vekove hrišćanstva i pominju se u delima svetih otaca od IV i V veka.
Prvobitno je trajao sedam dana, a odluka i naredba hrišćanima da pred praznik Roždestva poste 40 dana izrečena je na saboru 1.166. godine.
„Post je i danas neophodan“, zapisao je u svojoj knjizi „Molitve i molbe“ blaženopoćivši patrijarh srpski Pavle objasnivši da se ovim podvigom uz molitvu, pravoslavni hrišćani pripremaju za dolazak velikih praznika.
Trajanje Božićnog posta objašnjava se i četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.
Zato se kaže da je post zvezda vodilja za sve one koji su hrišćanstvo odabrali za svoju veru, kao što je za mudrace, koji su verovali u proročanstvo o rođenju Spasitelja, jedina vodilja bila najsjajnija zvezda na nebu koja je išla od Zapada ka Istoku i koja ih je dovela u Vitlejem.
Pravoslavni hrišćani se slobodnom voljom odlučuju na ovaj podvig čija je svrha očišćenje duše i tela koje se postiže ne samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i od loših misli, reči i dela.
Postom se potvrđuje snaga volje onih koji kao hrišćani žele da svojim razumom vladaju u svim iskušenjima, pa se kaže da je post – podvig celokupne ličnosti i etički stav.
Pravilo je takođe da i slavske trpeze u srpskim domovima u vreme Božićnog posta budu posne.
(Kurir.rs)
