Pravoslavna crkva danas slavi Svetu mučenicu Juliju devicu. Julija je rodom iz Kartagene, od znamenita roda. Kada Persijanci pokoriše Kartagenu, narod je odvučen u ropstvo. I sv. Julija bi uhvaćena i zarobljena i dopade u ruke nekom trgovcu u Siriji. Taj trgovac beše neznabožac. Videvši Juliju kao hrišćanku on ju je savetovao više puta da se odrekne Hrista i postane jednoverna s njim, ali Julija nije na to pristajala.
Kako je Julija bila verna i pouzdana u službi, to je trgovac ostavi na miru i ne govoraše joj više o veri. Jednom trgovac natovari lađu robom, Uze Juliju sobom, i krete morem u daleke strane radi trgovine. Kada stigoše na Korziku, beše neki praznik neznabožački, i trgovac se pridruži skvernom žrtvoprinošenju, a Julija je ostala u lađi plačući što toliki ljudi žive u glupoj zabludi i ne poznaju istinu.
No nekako su neznabošci saznali za nju i izvukli je iz lađe, i ako se njen gospodar tome protivio, i počnu je strašno mučiti. Odsekoše joj grudi i baciše na neki kamen, a po tom raspeše je na krst, na kome sv. Julija predade duh svoj Bogu.
Njena smrt bude objavljena angelom Božjim monasima na obližnjem ostrvu Margariti (ili Gorgoni), i oni pređu i česno sahrane telo mučenice. Mnoga čudesa projavljivala su se na grobu sv. Julije kroz vekove i vekove, a i ona se sama nekima javljala iz onoga sveta. Česno postrada u VI stoleću.
Posle mnogo godina htedoše verni sazidati novu crkvu, na jednom drugom mestu, u čast svete Julije, pošto stara crkva beše i tesna i oronula. Sabraše, dakle materijal: kamen, ciglu, pesak i ostalo što treba na tom novom mestu. Ali se dogodi da noću uoči onog dana, kada su nameravali temelj položiti, sav onaj materijal beše nevidljivom rukom prenet do one stare crkvice.
U nedoumici ljudi opet preneše materijal na ono novo mesto, no opet se dogodi isto: materijal se obrete na starom mestu pored stare crkve. I videše noćni stražari neku presvetlu devojku kako na belim volovima prevozi materijal ka staroj crkvi.Iz ovoga razumeše svi, da sv. Julija ne želi da joj se crkva zida na drugom mestu, te porušiše staru crkvu, i na tom istom mestu podigoše novu.
(Kurir.rs)
