Dok je simulacija Laboratorije za nauku i globalnu bezbednost Univerziteta u Prinstonu pokazala da bi u prvih nekoliko sati nuklearnog rata Rusije i SAD bilo više od 90 miliona mrtvih i povređenih, novi klimatski modeli, koji u obzir uzimaju i klimatske promene, sugerišu da bi nuklearni rat bio katastrofalan potez i da bi svet bi bio gurnut u ledeno doba na više hiljada godina.
Koliko bi još ljudi umrlo od posledica ranjavanja, gladi i nuklearnih padavina teško je proceniti, ali simulacija iz 2019. u trajanju od četiri minute, iako izgleda poput video-igre, pokazuje koliko bi brzo stvari mogle da eskaliraju.
Koliko bi posledice nuklearnog rata mogle da budu ozbiljne, istražili su još 1982. naučnici Pol Krucen i Džon Birks, koji su sugerisali da bi moglo doći do toliko velikog oblaka dima da bi mogla nastupiti nuklearna zima, koja bi dovela do propasti poljoprivrede, a onda i civilizacije kakvu znamo.
Samo godinu kasnije, naučnici iz SAD i tadašnjeg SSSR-a potvrdili su ovu teoriju.
„Neverovatni rezultati“
Moderni klimatski modeli, koji su nešto precizniji i sofisticiraniji od onih koje su koristili Krucen i Birks, pokazuju da je njihovo zlokobno proročanstvo bilo prilično blago spram mogućih posledica.
Naučnici predvođeni Alenom Robokom sa Univerziteta Radžers u nedavno objavljenom radu navode da su procene o posledicama nuklearnog sukoba verovatno pomogle u zaustavljanju „hladnog rata“, ali da novi klimatski modeli, koji u obzir uzimaju i klimatske promene, sugerišu da bi nuklearni rat bio – katastrofalan potez.
Naime, kad su u modele uneli potencijalni nuklearni sukob između SAD i Rusije, rezultati su bili neverovatni.
„Svet bi bio gurnut u ledeno doba“
Prema njihovom zaključku, svetski okeani bi se toliko ohladili da bi svet bio gurnut u „malo ledeno doba“ koje bi moglo trajati hiljadama godina.
Čak bi i sukob manjih razmera između, na primer, Indije i Pakistana, doveo do više od 130 miliona stradalih, a 2,5 milijarde ljudi ostalo bi bez hrane najmanje dve godine.
Profesor sa Univerziteta UCL Mark Maslin upozorava da pretnje nuklearnim oružjem, pa i njegovom ograničenom upotrebom, treba shvatiti ozbiljno. On navodi da bi se naučnici trebali posvetiti proučavanju potencijalnih posledica u slučaju detoniranja nuklearnog oružja, kako bi nadležni shvatili da će negativne posledice korišćenja takvog oružja osetiti svi – i oni protiv kojih se koristi i oni koji ga koriste.
– Pretnja nuklearnim ratom nije nestala, a nuklearno ledeno doba, koje bi zbrisalo život na Zemlji sledećih nekoliko hiljada godina, i dalje je stvarna mogućnost – upozorava on u članku objavljenom na portalu „Konverzejšen“.
(Srna)
