Srpska pravoslavna crkva i vjernici danas obeležavaju praznik Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog.
Aleksandar Nevski je bio veliki ruski knez, sin kneza Jaroslava i svetac Ruske pravoslavne crkve koji je 2008. godine proglašen za najveću ličnost ruske istorije. Iako je reč o ruskom svecu, Aleksandar Nevski je postao simbol borbe za očuvanje pravoslavlja, pa ga kao sveca poštuju u svim pravoslavnim narodima slovenskog porekla. To je slučaj i sa Srbijom, iako ga kao krsnu slavu u našoj zemlji proslavlja tek nekoliko desetina porodica, naročito u okolini Kragujevca.
Aleksandar Nevski bio je pravdoljubiv, žalostivan, istinski pobožan, prezirao je sujetu sveta. Od rane mladosti bio je vernik a noći je, govori predanje, najradije provodio u molitvi.
Godine 1236. postao je novogorodski knez, a pobedio je Švede na reci Nevi i zato je prozvan Nevski. Silnim ga je činila vera u Božju pomoć i vojnicima je pre bitku govorio:
„Bog je ne u sili nego u pravdi“
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog.
Aleksandar Nevski je bio veliki ruski knez, sin kneza Jaroslava i svetac Ruske pravoslavne crkve koji je 2008. godine proglašen za najveću ličnost ruske istorije. Iako je reč o ruskom svecu, Aleksandar Nevski je postao simbol borbe za očuvanje pravoslavlja, pa ga kao sveca poštuju u svim pravoslavnim narodima slovenskog porekla. To je slučaj i sa Srbijom, iako ga kao krsnu slavu u našoj zemlji proslavlja tek nekoliko desetina porodica, naročito u okolini Kragujevca.
Aleksandar Nevski bio je pravdoljubiv, žalostivan, istinski pobožan, prezirao je sujetu sveta. Od rane mladosti bio je vernik a noći je, govori predanje, najradije provodio u molitvi.
Godine 1236. postao je novogorodski knez, a pobedio je Švede na reci Nevi i zato je prozvan Nevski. Silnim ga je činila vera u Božju pomoć i vojnicima je pre bitku govorio:
„Bog je ne u sili nego u pravdi“
O čudima Aleksandra Nevskog postoje mnoge legende. Jedna od njih kaže da su se u crkvi gde je počivalo telo sveca, jedne noći sveće su se navodno upalile same od sebe, a dva starca izašla su iz oltara i prišla njegovom grobu, govoreći:
„Aleksandre, ustani i spasi praunuka Dimitrija, koga napadaju tuđinci“.
Prema priči, Aleksandar je ustao iz groba i krenuo s njima, a sve to je navodno video čovek koji brine o crkvi i o tome izvestio crkvene vlasti. Sveštenici su mošti Aleksandra Nevskog postavili u kivot i tom prilikom su bolesnici, prilazeći im s verom, dobili isceljenje.
Zato se veruje da svako ko ima nekog bolesnog ili „slabog“ u porodici, mora ujutru otići u crkvu, upaliti sveću i pomoliti se ovom čudotvorcu, a da će on svakome ko mu se iskrenom molitvom obrati, pomoći.
Pored toga, u Srbiji se praznik Svetog Aleksandra Nevskog još zove i Lesendrovan, a običaj je da danas oni koji imaju goste obavezno svoje prijatelje još na kućnom pragu ponude rakijom. Ako gosti dolaze u kuću u kojoj je danas krsna slava, treba da podignu čašu i nazdrave:
„Ko slavu slavi i podiže, njega slava i ljudi pazili, slavio za mnoga ljeta i godina, sve bolje, punije i zadovoljnije!“
(Kurir.rs)
