Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave prepodomučenike Galaktiona i Epistimu.
Galaktionova duhovna ljubav prema Epistimi bila je toliko jaka da on nije želeo da je vidi svetovnim očima, jer za duhovnu ljubav nije potrebno ni telo ni susret.
U vreme kada se Galaktion zamomčio, majka mu je umrla, a otac je mladiću izabrao ženu – devicu Epistimu. Galaktion nikako nije želeo ni brak ni svetovni život, pa je Epistimu posavetovao da se krsti, a zatim istovremeno sa njim i zamonaši.Povukli su se na planinu Puplion, Galaktion je otišao u muški, a Epistima u ženski manastir. Telesnu ljubav kod njih zamenila je duhovna ljubav, jaka kao smrt. Galaktionova duhovna ljubav prema Epistimi bila je tolika da on nije želeo da je vidi svetovnim očima, jer za duhovnu ljubav nije potrebno ni telo ni susret.
Oboje su bili poštovani i voljeni u svojim manastirima, i nisu videli jedno drugo sve do pred smrt. Naime, nastupio je veliki progon hrišćana i njih dvoje behu uhvaćeni i izvedeni pred sud.
Galaktiona su išibali, dok je Epistima gorko plakala, zbog čega je i ona kažnjena šibanjem. Krvnici su im potom odsekli sve udove i na kraju i glave. Monah iz Evtolijevog manastira uspeo je da prikupi njihove ostatke i časno ih sahrani 253. godine.Ovo dvoje hrišćanskih mučenika danas se smatra zaštitnicima svih ljudi koji vole kakva god ta ljubav bila – bratska, sestrinska, prijateljska, telesna ili duhovna. Kao što je i njihov život posvedočio, ljubav uvek prevladava sve nedaće i, ako je jaka i čista, ništa je ne može ugasiti.
Stari kažu i da je na današnji dan moguće otkriti ko nam je srodna duša. Pred spavanje, kaže običaj, treba izgovoriti ovu molitvu i osoba koju sanjate vam je suđena.
“Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.”
(Kurir.rs)
