Prosečan srpski gastarbajter u Nemačkoj često spominje penziju, ali se u Srbiju ne bi vratio sve dok može da radi i zarađuje. U ovoj evropskoj zemlji trenutno živi i radi najmanje 400.000 Srba. To su najčešće mladi ljudi do 45 godina. Ima, međutim, i onih starijih koji čekaju penziju. Sticanje uslova za odlazak u penziju njihov je, najčešće lični uslov da se vrate u Srbiju.
Razlozi odlaska su, kažu oni koji su otišli u Nemačku, veća zarada za isti rad nego u Srbiji, a i manje je stresa, jurnjave, straha za egzistenciju i pitanja kako porodici obezbediti bar osnovna sredstva za život. Život je, tvrde, lagodniji u Nemačkoj.
Gde rade i koliko zarađuju Srbi u Nemačkoj
Ništa neuobičajeno za uređenu državu kakva je Nemačka – što su bolje kvalifikacije i znanje nemačkog jezika, to je lakše da se nađe posao. Ipak, većina radnika iz Srbije u Nemačkoj radi one poslove za koje se traži samo diploma srednje škole i površno znanje jezika. To je manje plaćeno, ali sa godinama mnogi od njih i nauče jezik. Starijima je teže, ali deci koja se školuju, nemački vremenom postaje kao maternji.
Srbi u Nemačkoj, prema pisanju Blica, najčešće rade u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja, obezbeđenja… Za većinu ovih poslova nije potrebno dobro znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno.
MOLERU 3.000 EVRA
Muškarci najčešće zarađuju na građevini i srodnim delatnostima, gde u proseku zarađuju i do 2.500 evra mesečno. Zidar zarađuje 3.200 evra, moler 3.000, a kovač može zaraditi istu mesečnu platu Varioc se plaća oko 2.800 evra, a keramičar 3.000. Vozač viljuškara, na primer, ima prosečnu platu 2.700 evra, a putar 3.500. Ovo su to prosečne plate po zvaničnoj statistici.
Veliki broj Srba je u Nemačkoj radi i u ugositeljstvu bilo kako kuvari ili posluga. Ovde su plate plate nešto manje i kreću se prosečno oko 1.800 evra.
Zanimljivo je da naši ljudi ovde često rade i dodatni, takozvani „mini posao“, na kojima su angažovani najčešće rade po oko dva sata i oni im mogu doneti oko, u proseku, 1.000 evra mesečno.
DOBRE ZARADE U ZDRAVSTVU
Tradicionalno su najtraženiji radnici u zdravstvu, medicinske sestre i lekari. Tako je i najveći broj radnika koji je otišao sa područja Balkana, upravo iz ovog sektora. Fizioterapeut ima prosečnu platu 2.600 evra, bolničar 3.500, medicinska sestra 3.700 evra, zubni tehničar 2.600. Medicinsko-tehnički laboratorijski asistent 3.500, a doktori prosečno 6.400 evra.
Naši ljudi se zapošljavaju u struci i sa diplomama različitih fakulteta. Navodi se da inženjer mašinstva zarađuje oko 6.200 evra, inženjer elektrotehnike 6.300, a arhitekta 4.100 evra. Programerima su vrlo visoke plate, što je trend širom sveta.
Kako i gde žive naši gastarbajteri u Nemačkoj
Na pitanje zašto i šta im je to tamo toliko bolje, naši ljudi u Nemačkoj kažu, da je sve „lakše, sporije, uređenije i sa mnogo manje stresa i razmišljanja o tome kako sutra.
– Sve je nekako lakše, mirnije. U mnogim firmama možeš da odabereš hoćeš li raditi šest ili osam sati ili prekovremeno. Tako supružnici sa decom najčešće odlučuju da žena radi skaraćeno, a muž osam sati dnevno. Prednost je i što nam je svima škola i posao praktično nadomak kuće i što ne gubimo ni vreme ni strpljenje u prevozu i gužvi… Zna se da ćeš dobiti platu na vreme i da ćeš imati dovoljno novca da pokriješ sve troškove bez ustezanja i kalkulisanja čega treba da se odrekneš – kaže Mirko, koji četiri godine živi u Ahenu sa suprugom i dvoje dece.
Svi Srbi koji rade najčešće su i kreditno sposobni, pa gotovo svi uzimaju i dobre automobile na kredit. Za nekretnine se ipak malo odlučuju jer su u pitanju dugoročni zajmovi od 20 i više godina.
U Nemačkoj malo Srba ima sopstveni stan. Svi uglavnom iznajmljuju prostor gde žive. U Nemačkoj, međutim, postoje i pravila. Četvoročlana porodica, na primer, ne može da iznajmi stan od 30 kvadrata. Kirija, pak, nije zanemarljiv trošak. Ona, u proseku iznosi oko 1.000 evra.
Penzin/kurir
