Hrvatski državni zavod za statistiku (DZS) objavio je podatak o broju preminulih u julu ove godine prema kojem je umrlo 13 odsto više osoba nego u istom mesecu lani.
U proteklih deset godina samo je jednom zabeleženo više smrtnih slučajeva u julu – 2015. godine, kad se Mediteran takođe susreo s ekstremnim toplotnim talasima.
Stručnjaci smatraju da su glavni razlozi za to, naverovatnije, ekstremni toplotni talasi koji su ove godine pogodili Hrvatsku.
„To je logična posledica, naime toplotni talasi ove godine su bili neuobičajeni, imali smo mi i pre vruća leta, ali ove su godine karakteristike bile i vruće noći. Tamo negde od 1960. do 1980. temperature noću su bile između 15 do 19 stepeni“, izjavio je za HRT Branimir Kutuzović Hakenberger s Odeljenja za biologiju Univerziteta „J. J. Štrosmajer“ u Osijeku.
Prema podacima koje je objavio DZS, u julu ove godine preminulo je 4.509 osoba, dok ih je tokom istog meseca prošle godine preminulo 3.993, prenosi portal Indeks.
Broj hitnih intervencija ne pada ni noću – samo sinoć ekipe Hitne pomoći u Zagrebu imale su pet reanimacija, a tokom dana beleže od pet do 10 intervencija zbog vrućina.
„Najveći deo posla odrađujemo vezano uz naše hronične bolesnike, srčane, plućne, dijabetičare. Imamo dosta onkoloških bolesnika, ima i infarkta. Nemamo statistiku“, rekao je dr. med. spec. Darko Sinjeri s Nastavnog zavoda za hitnu medicinu Grada Zagreba.
Kako Indeks navodi, prema studijama, Hrvati najviše u Evropi umiru zbog vrućina, a to se objašnjava i podatkom da su među tri najstarije nacije u Evropi što znači da „zakoni biologije nisu na njihovoj strani“.
(Telegraf.rs/Tanjug)
