NIKOLA Jokić i van parketa privlači ogromnu pažnju, o čemu svedoči konferencija za štampu koju je Denver nagets organizovao pred prvo učešće u NBA finalu u klupskoj istoriji.
„Novosti“ vam donose najzanimljivije detalje sa obraćanje srpskog asa, tokom kog je bilo mnogih pitanja, a i mnogo smeha. Tema jeste bila ozbiljna, borba za titulu prvaka, ali…
Jokić ne bi bio Jokić – da nije sve „okrenuo“ u mnogo šaljivije tonove.
Sve je počelo i pre prvog novinarskog pitanja jer se srpski as, čim je seo pred mikrofon, našalio sa prisutnima odglumivši da je u pitanju konferencija posle utakmice. Pitao je, naime:
– Je l’ stigla statistika?
Nikola Jokić traži statistiku pred NBA finale / Jutjub / Denver nagets
Američki novinari su se tada glasno nasmejali, ali šou je bio tek na početku.
Na pitanje kako je slavio eliminaciju Lejkersa u konferencijom polufinalu, odgovorio je kratko:
– Lepa je bila pobeda, ali već posle pola sata sve se vratilo u uobičajene okvire. Ja nisam slavio. Samo sam uživao, odmarao…
Potom je upitan koliko se trener Majkl Meloun promenio otkako su njih dvojica počeli da sarađuju sada već davne 2015:
– Pa, počeo je da mi daje loptu malo više! (smeh) To je što se košarke tiče. Ali, ovako, kao ličnost, i dalje je isti, tu je i dalje ista strast koju ima prema ovoj igri.
Na red je došao Džamal Marej, odnosno šta je Jokića najviše impresioniralo kod saigrača iz Kanade koji se vratio posle skoro dvogodišnjeg odsustva zbog teške povrede kolena:
– On zaslužuje pažnju koju sada ima, jer ostvaruje prosek od oko 30 poena, što uopšte nije lako. Ali, nije samo prosek važan, već energija koju donosi. On je naš najbolji igrač od prvog kola plej-ofa, on se stvarno ističe, pa čak i kada ne ubacuje koševe, ta njegova energija je izvrsna. To je najbolji osećaj koji izaziva u ekipi, jer iako znamo da on može da postiže koševe, a može i do 50 poena da dogura, znamo da čak i kada mu ne idu šutevi, on se i dalje bori i to je najbolja stvar vezana za njega.
O Mareju još upitan da li se seća početka saradnje s njim i da li je tada bilo naznaka da će njihovo „partnerstvo na terenu“ biti tako dobro kao sada:
– Imao sam prvih godina stvarno dobru saradnju s Gerijem Herisom, ako se sećate. Potom se to postepeno razvijalo sa Džamalom. Ali, Marej je uvek imao taj žar u sebi, uvek je želeo da bude nešto više nego što je u tom času bio. Po tome se sećam početka njegove NBA karijere, po toj gladi koju je imao za napretkom.
Kratko se osvrnuo na važno pojačanje Denvera u ovoj sezoni, Kantaviusa Koldvel Poupa:
– KCP je čovek na koga možete da se oslonite jer on stalno zna šta treba da radi, bilo da je prva utakmica u sezoni, bilo da je sedma utakmica plej-ofa i to ga najbolje opisuje.
Zatim su se novinari na konferenciji u Denveru iznova smejali. Najpre u manjim dozama, kada je Jokić upitan koliko mu je porodica bila važna tokom uvodnih sedam godina u NBA ligi.
– Ceo moj život su oni uz mene! Osim, naravno, moje žene koja je sa mnom deset godina (smeh). Uvek su me majka i otac podržavali. Tata naročito, on je uvek verovao da mogu da budem nešto više nego tada… eto, kao Džamal (smeh). A kada sam otišao u drugi grad, onda je tu bio moj brat (Strahinja) da me podržava. Potom je usledio odlazak u NBA, pa je tu i drugi brat, Nemanja, pomogao, jer je on ovde i ranije živeo. Iskreno, kada sam dolazio u SAD mnogo sam se radovao jer sam znao da ću biti s njima. Kao kada ste mali, pa stalno želite da budete sa starijom braćom. Iskreno, mogao bih da kažem da mi je bilo draže što ću biti s njima, nego što ću biti u NBA!
Nikola Jokić na konferenciji za medije u Denveru pred NBA finale / Jutjub / Denver nagets
Na pitanje „Postao si tata, da li te je to na neki način učinilo boljim igračem?“ odgovorio je kao iz topa:
– Ne! (smeh) Znao sam ja i pre toga da mi košarka neće biti najvažnija stvar u životu, jer sam bio svestan da kod kuće imam nešto mnogo bitnije. To sam znao i ranije, ali mi je roditeljstvo upravo i dokazalo istinitost te tvrdnje.
Američke novinare je zanimalo da li je dvostruki MVP NBA lige ranije gledao finala najjačeg prvenstva na svetu:
– Pa… ne. Znam da su Peđa i Divac igrali finale (zapravo, finale Zapadne konferencije, kao članovi Sakramenta, protiv Lejkersa, prim. aut), ali ne, bio sam mnogo mali.
Pitanje koje je usledilo bilo je iz Srbije, da li bi više voleo da mu rivali u borbu za titulu budu Horford i Vilijams iz Bostona, ili ili Adebajo iz Majamija:
– A koju kameru treba da gledam? – upitao je Jokić i izavao smeh u sali. Tome je dodao i sledeće: – Što se tiče finala.. Pa, nisam baš neko ko sad prati (završnicu doigravanja u Istočnoj konferenciji). Nisam gledao ni četvrtu, ni petu utakmicu (Majamija i Bostona). Kako da kažem, oni koji nam dođu, tako ćemo se spremati. Jedni i drugi imaju da ponude svašta. Boston može da stavi igrače od 1 do 5 na mene, može i visoke i male na Džamala, dakle mogu da se baš poigraju sa rotacijama, dok je Majami dosta agresivniji, svaka utakmica s njima je na krv i nož, ima tu dosta guranja, dosta kontakta, pa mislim da i jedni i drugi mogu da iznande.
Iz Slovenije mu je stiglo pitanje o tome kako mu se čini Vlatko Čančar i koliko mu sada znače dve MVP nagrade koje je dobio:
– Kad god je Vlatko dobio priliku, uvek ju je iskoristio na pravi način. Sa njm smo na terenu bili bolji, a meni je to važno. Prosto, dokazao da može da igra ovde. A o MVP nagradama… one mi ne znače mnogo, možda će mi više značiti kad jednog dana završim karijeru.
Na pitanje da li se promenio kako bi postao MVP lige, ili možda posle dobijenih nagrada, priznao je da se smejao kada mu je kondicioni trener prvi rekao da bi mogao da dobije to priznanje.
– U kolima mi je Felipe to rekao, a ja sam se samo smejao. Inače, mislim da se nisam promenio, igram isto kao i pre… Možda sam malo unapredio igru, ali mislim da je, zapravo, u konstantnosti ključ.
Pretposlednja je pitanje postavila američka novinarka koju je zanimala da li će 6. meč finala „istoka“ u Denveru svi gledati kao ekipa, ili će možda Jokić to učiniti sa porodicom:
– Vidite, ja uopšte nisam gledao petu utakmicu. Šetao sam sa ćerkicom. Lažem, gledao sam prvu čevrtinu. A šesta utakmica… Možda će neko gledati sa saigračima, a ja ću gledati sa porodicom. Ili neću (smeh u sali)
Nasmejani Nikola Jokić / Jutjub / Denver nagets
Smeha je bilo i na kraju, kada je Jokić odgovorio na pitanje „Kako to da se nisi promenio ni najmanje posle dolaska u ovu zemlju, kako to da uopšte nisi poleteo?“
– A možda i nisam isti. Možda se tako samo o meni priča. O tome da li sam se promenio treba da pitate moju porodicu i najbliže prijatelje. Ja mislim da se nisam promenio, jer i dalje imam iste prijatelje, ista mi je porodica, volim da posećujem ista mesta, nastavljam da radim iste stvari. Možda treba da pitate moju porodicu i prijatelje. Ali, oni vam neće odgovoriti! – zaključio je Jokić i izazvao i na kraju svog obraćanja smeh u sali.
(Novosti)
